Sem ima samo osam godina i postavio je pitanje zbog kog je njegova majka naučnica morala da preispita svoje stavove o novcu.
Maarit Lassander je doktorka nauka, psihološkinja i psihoterapeutkinja. Radila je kao glavna specijalistkinja za bihevioralne uvide u Kabinetu premijera Finske. Autorka je knjige Moneywisdom, koja je u Finskoj izabrana za jednu od najboljih finansijskih knjiga godine. Lassander ima doktorat iz psihologije, alumnistkinja je programa Marie Curie na Univerzitetu Yale, a bila je i gostujuća istraživačica na London School of Economics and Political Science. U svojoj knjizi „Money Values: How to Be Financially Mindful“ otkrila je šta je o novcu naučila od svog osmogodišnjeg sina.
„Bio je utorak ujutru. Sipala sam pahuljice i u glavi prolazila kroz svoj pretrpani raspored kada je moj osmogodišnji sin Sem podigao pogled sa svoje činije.
„Koliko novca zarađuješ svakog meseca“, pitao je, opušteno kao da me je pitao kakvo je vreme.
Zastala sam, sa kašikom na pola puta do usta.
„Hm. Dovoljno, valjda. Za hranu i stan i naše hobije. I putovanja, naravno.“
Nakrenuo je glavu.
„Dakle, to radiš s tim novcem, ništa drugo?“
„Pa, ima i drugih stvari, naravno, ali to su glavne. Pomalo i štedim.“
Počela sam da se osećam kao da sam na razgovoru za posao za koji nisam sigurna da sam kvalifikovana.
Sam je polako klimnuo glavom, a zatim nastavio: „Znači, to je razlog zbog kog ideš na posao svakog dana, bole te ramena i stalno se žališ da si mnogo zauzeta?“
„Da, pa?“ Čak je i mene iznenadila odbrambena nota u mom glasu.
Slegnuo je ramenima, ali su njegove reči nosile težinu neprijatne istine: „Ne deluje kao da si stvarno razmislila o tome. Mislim, zašto radiš to što radiš? Šta ti je važno? Kako će ovaj svet biti drugačiji kada završiš?“
Sedela sam tamo, pokušavajući da smislim odgovor koji bi bio prikladan, ali iskren.
„Ti si važan“, konačno sam uspela da kažem. „Ali razumem šta hoćeš da kažeš. Razmisliću o tome i javiću ti, važi?“
Zašto radiš to što radiš?
Ispostavlja se da ne radim ništa neobično. Novac učestvuje u gotovo svakom izboru koji pravimo, a ipak retko razgovaramo o tome šta on znači. A kada i razgovaramo, tema je skoro uvek to što ga nemamo dovoljno ili želimo više. Govorimo o budžetima, platama i cenama. Gotovo nikada ne pitamo čemu novac služi.
Ćutanje bi moglo imati ozbiljne posledice. Longitudinalna istraživanja koja prate ljude tokom više decenija identifikovala su finansijski stres kao najuporniji stresor sa kojim se ljudi suočavaju, i onaj koji najteže utiče na zdravlje starijih odraslih osoba. Stres i problemi s novcem imaju tendenciju da se gomilaju. Reakcija na stres ometa pažnju i samousmeravanje, upravo one kognitivne resurse koji su nam potrebni za donošenje dobrih finansijskih odluka. U periodima visokog stresa, naš um se gasi ili sužava opcije na minimum. Um opterećen brigama oko novca nije najbolje opremljen da rešava novčane probleme.
Najpoznatiji eksperiment na deci ikad otkrio šta je bilo presudno za njihov kasniji uspeh u životu
Od „koliko“ do „za šta“
Ako hronični finansijski stres sužava naše razmišljanje, onda rešenje nije nužno u tome da imamo više novca. Možda bi nam više koristila jasnoća. Znati za šta zarađujemo novac i da li naši svakodnevni izbori to odražavaju daje mozgu nešto stabilno za šta može da se uhvati kada nastupi neizvesnost.
To je razlika između reaktivnog i promišljenog trošenja. Reaktivno trošenje je ono što se dešava kada emocije upravljaju našim kupovnim ponašanjem: kupovina radi utehe, nadmetanje sa komšijama, kasnonoćno skrolovanje koje se završava plaćanjem. Promišljeno trošenje je ono što se dešava kada se zapitamo, makar nakratko, da li je izbor koji je pred nama nešto što ćemo i sutra prepoznati kao svoje.
Čak i ako ta promena zvuči mala, njeni kasniji efekti verovatno nisu. Postoje neka obećavajuća istraživanja koja pokazuju kako intervencije samopotvrđivanja mogu prekinuti ciklus finansijskog osećaja stida i povlačenja. Slično tome, osmišljene akcije usklađene sa vrednostima mogle bi da promene naš odnos prema finansijama.
Pitanje vredno razmišljanja
Dakle, evo Semovog pitanja za sve vas, preko kuhinjskog stola:Zašto radite to što radite? Šta vam je važno? Kako će svet biti drugačiji kada završite?
Ne morate odgovoriti danas. Ja svakako nisam mogla. Ali istraživanja sugerišu da je za nas dobro da razmišljamo o tome šta želimo da naš novac znači, umesto samo o tome koliko ga imamo. Kratko razmišljanje o vrednostima može smanjiti impulsivno i kratkovido donošenje finansijskih odluka, čak i kada su finansijski resursi ograničeni.
Evo, mali, javljam ti se sa odgovorom.“
