Istraživači Sonja Ljubamirski i Hari Rejs navode da osećaj voljenosti ne zavisi od izgleda, novca i statusa, nego od načina na koji ljudi razgovaraju i grade bliskost.
Autori navode da mnogi ljudi pogrešno veruju da je za istinsku ljubav potrebno da budeš moćan, uspešan i privlačan. Istraživanja pokazuju da je ljudima važnije da ih neko istinski razume nego da ih impresionira materijalnim stvarima.
Zašto se zaljubljujemo u partnerov potencijal, a ne u realnu sliku njega?
Ljubamirski, profesorka psihologije na Univerzitetu California i Rejs profesor psihologije na Univerzitetu Rochester u Njujorku, izdvajaju pet mitova koji stoje na putu osećaju voljenosti. Među njima su:
- Kad bih samo bio/bila privlačniji/a, moćniji/a ili uspešniji/a
- Kad bih samo mogao/mogla da se pobrinem da drugi znaju za moje pozitivne kvalitete i uspehe
- Kad bih samo mogla da sakrijem svoje nedostatke
- Kad bi samo moj partner mogao da govori mojim jezikom ljubavi
- Kad bih samo mogla da nateram partnera da me voli više
Umesto toga, preporučuju promenu komunikacije kroz pažljivo slušanje, iskrenu radoznalost i postepeno otkrivanje važnih delova sebe.
Savetuju da ljudi ne prekidaju sagovornika, da postavljaju dublja pitanja i da umesto površnog odgovora podele stvarno stanje.
Ispostavilo se da osećaj ljubavi ne dolazi od promene nas samih ili drugih. Umesto toga, istraživanja su pokazala da dolazi od promene naših razgovora.
Autori naglašavaju i da društvena povezanost utiče na mentalno i fizičko zdravlje. Navodi se da osećaj usamljenosti povećava rizik od moždanog udara, demencije i prerane smrti, dok kvalitetni odnosi mogu doprineti boljem oporavku, jačem imunitetu i manjem riziku od depresije.
Zaključuju da bliskost ne nastaje iz samopromocije, već i uzajamne bliskosti, topline i saosećanja.
