Šta se događa u poslednjim trenucima života jedno je od pitanja koje vekovima intrigira i naučnike i filozofe. Dok medicina može da prati rad srca i moždanu aktivnost, iskustva ljudi koji su bili na ivici smrti otvaraju sasvim drugačiju perspektivu. Mnogi opisuju osećaj dubokog mira, susret sa preminulim voljenima ili prolazak kroz jarku svetlost, a sada nova naučna teorija pokušava da objasni zbog čega se takve vizije javljaju.
Iako definitivnog odgovora još nema, istraživači smatraju da se u trenucima kada mozak ostaje bez kiseonika pokreću složeni neurološki procesi koji mogu stvoriti iskustva nalik snovima. Ono što novu hipotezu izdvaja jeste pretpostavka da bi upravo naš emocionalni život mogao da odredi kako će ti poslednji trenuci izgledati.
Iskustva bliske smrti prijavljuje mnogo više ljudi nego što se mislilo
Smrt se često doživljava kao događaj bez povratka, ali milioni ljudi širom sveta tvrde da su joj bili veoma blizu i da su se nakon toga vratili u život.
Prema međunarodnim istraživanjima sprovedenim u 35 zemalja, oko 10 odsto ljudi navodi da je doživelo iskustvo bliske smrti (Near-Death Experience – NDE), odnosno period u kojem su bili klinički životno ugroženi, ali su preživeli.
Upravo su njihova svedočenja postala predmet brojnih naučnih istraživanja.
Mozak se ne “gasi” odjednom
Jedno od najznačajnijih otkrića poslednjih godina pokazalo je da mozak ne prestaje da funkcioniše istog trenutka kada srce stane.
Studije sprovedene na pacijentima u terminalnoj fazi pokazale su da se neposredno pre smrti u različitim delovima mozga odvija čitav niz aktivnosti. Naučnici pokušavaju da povežu te promene sa onim što ljudi kasnije opisuju kao iskustva bliske smrti.
Naravno, najveći izazov ostaje činjenica da o tome mogu da svedoče samo osobe koje su preživele.
Šta ljudi najčešće vide kada se vrate u život?
Iako su priče različite, brojna istraživanja pokazuju da se određeni motivi neprestano ponavljaju.
Ljudi često opisuju:
- osećaj dubokog mira i potpunog spokoja,
- prolazak kroz jaku svetlost,
- susret sa preminulim članovima porodice ili nepoznatim bićem,
- osećaj da lebde iznad sopstvenog tela,
- izmenjen doživljaj vremena,
- izuzetnu mentalnu jasnoću,
- povratak u telo nakon osećaja da je “vreme da se vrate”.
Neki tvrde da su posmatrali lekare kako ih reanimiraju, dok drugi opisuju susrete sa osobama koje su odavno preminule.
Većina ljudi govori o miru, a ne o strahu
Iako bi mnogi očekivali da su poslednji trenuci života ispunjeni panikom, istraživanja pokazuju sasvim drugačiju sliku.
Naučnici iz Francuske i Belgije utvrdili su da većina ljudi tokom iskustva bliske smrti oseća snažan mir, ljubav i prihvatanje. Pojedini navode da su imali utisak da razumeju smisao života ili da su odjednom dobili odgovore na pitanja koja su ih mučila.
Slične rezultate donelo je i istraživanje sprovedeno među osobama koje su preživele srčani zastoj. Neki ispitanici rekli su da su tokom reanimacije osećali intenzivan mir i bezuslovnu ljubav.
Ipak, iskustva nisu kod svih prijatna.
Oko 14 odsto ispitanika opisalo je uznemirujuće vizije, osećaj straha ili scene koje su doživeli kao veoma neprijatne.
Nova teorija: Poslednji trenuci života mogli bi da liče na san
Naučnici već godinama pokušavaju da pronađu biološko objašnjenje ovih iskustava.
Nova hipoteza, nazvana “hipoteza sna u trenutku umiranja” (dying-moment dream hypothesis), smatra da mozak u završnim trenucima života stvara stanje nalik veoma živopisnom snu.
Prema ovoj teoriji, sve počinje kada mozak ostane bez dovoljno kiseonika, kao što se dešava tokom srčanog zastoja.
Tada dolazi do pojačane aktivnosti moždanih talasa, naročito gama talasa, kao i oslobađanja neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na emocije i percepciju.
Kako spoljašnji nadražaji postepeno prestaju da stižu do mozga, on počinje da stvara slike, osećaje i sećanja iz sopstvene unutrašnjosti.
Upravo ovde nova teorija donosi zanimljivu pretpostavku.
Njeni autori smatraju da sadržaj tih poslednjih vizija možda nije slučajan.
Prema njihovoj hipotezi, osobe koje su tokom života gradile sigurne odnose, osećale ljubav i emocionalnu stabilnost verovatnije će doživeti prijatna iskustva puna mira.
Sa druge strane, ljudi koji nose teške traume, osećaj krivice ili nerešene konflikte mogli bi imati uznemirujuće ili zastrašujuće vizije.
Važnu ulogu, smatraju autori, imaju i kultura i religija.
Na primer, u hrišćanskim sredinama ljudi često opisuju susret sa bićem od svetlosti, dok u Japanu slična iskustva češće tumače kao susret sa neobično snažnim izvorom svetlosti, bez religijskog značenja.
“Čuo sam zvukove, zatim otvorio oči, pa sam tek onda shvatio…”: Kako izgleda povratak u telo nakon smrti
Naučnici upozoravaju: Najzanimljiviji deo teorije još nije dokazan
Iako su mnogi elementi ove hipoteze zasnovani na ranijim istraživanjima o moždanoj aktivnosti i radu memorije, ključna pretpostavka još nije potvrđena.
Za sada ne postoje naučni dokazi da upravo emocionalna istorija čoveka određuje da li će iskustvo bliske smrti biti prijatno ili uznemirujuće.
Autori ističu da je reč o zanimljivoj ideji koju tek treba proveriti budućim istraživanjima.
Šta zapravo možemo očekivati?
Odgovor je, za sada – ne znamo.
Istraživanja pokazuju da manje od 40 odsto ljudi prijavljuje bilo kakvo svesno iskustvo tokom stanja bliske smrti, dok pojedine studije sprovedene na pacijentima na intenzivnoj nezi navode da taj procenat može biti i oko 15 odsto.
Za one koji nešto dožive, najčešći opis ostaje isti – osećaj dubokog mira, ljubavi i prihvatanja.
Šta se zaista događa u poslednjim trenucima života, nauka još nije uspela da objasni do kraja. Ali svako novo istraživanje približava nas odgovoru na jedno od najstarijih pitanja čovečanstva – da li se u trenutku kada se život gasi pred nama odvija poslednji san ili nešto što još uvek ne umemo da objasnimo.
