Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi samo 10-15 odsto svih porođaja trebalo da bude izvedeno carskim rezom. U Srbiji je, međutim, ta brojka dva i po puta veća. Po podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ i do 40 odsto beba na svet dolazi carskim rezom!
Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez, ako nije medicinski opravdan, nikako nije preporučljiv i bolji u odnosu na prirodan porođaj. Po rečima prof. dr Ljiljane Mirković, načelnice akušerske intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno.
U najvećem i najmodernijem privatnom porodilištu u Srbiji rođena 8000. beba! Evo šta kaže MAMA
– Činjenica je da se u Srbiji beleži izrazit porast broja carskih rezova i da je trenutna brojka od bezmalo 40 odsto, neprihvatljiva. U svim zemljama Zapada koje takođe beleže porast broja carskih rezova, publikovane su nacionalne smernice za bezbedno smanjivanje njihovog broja. Prvi korak ka smanjivanju broja carskih rezova je tačno praćenje njihovog broja na nacionalnom nivou. Drugi je uvođenje klasifikacije indikacija za carski rez – kaže dr Mirković.
Deca rođena carskim rezom imaju više rizika
Više je razloga, po mišljenju dr Mirković, inače i profesora Medicinskog fakulteta, zašto je neprihvatljiv ovako visok procenat carskih rezova.
– Pre svega, carski rez je hitna hirurška operacija kojom se spasavaju život žene ili fetusa, u porođaju. Komplikacije kao što su krvarenja, infekcije i tromboze krvnih sudova češće su kod operisanih žena, a veća je i smrtnost u toj grupi porodilja. Deca rođena carskim rezom su u kasnijem životu izložena većem riziku za pojavu astme i nekih drugih autoimunih oboljenja. U sledećoj trudnoći žene sa carskim rezom imaju veću šansu za pojavu nisko usađene posteljice – objašnjava sagovornica „Novosti“.
Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su – neadekvatna materična aktivnost, prethodni carski rez, karlični stav ploda, patnja ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća… Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spada u najvažnije operacije koje se izvode u ginekologiji i akušerstvu. Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija.
Učestale rizične trudnoće
– Promenilo se mnogo toga poslednjih decenija što može objasniti učestaliju pojavu rizičnih trudnoća, o čemu nažalost, u Srbiji ne postoji jasna evidencija. Žene rađaju u kasnijim godinama sa više manjih ili većih, latentnih ili manifestnih oboljenja, više je multiplih trudnoća kao rezultat asistiranih reproduktivnih tehnologija, trudnice su češće gojazne i sa većim brojem štetnih navika. U razvijenim zemljama se beleži porast učestalosti hipertenzije i dijabetesa u trudnoći čak za 25 odsto – navodi dr Mirković.
Detaljnije o tome koje rizike nosi carski rez za dete
Neposredni (kratkoročni) rizici
Respiratorni problemi su najčešća komplikacija. Najčešći problem kod beba rođenih carskim rezom su poteškoće s disanjem, iako se to uglavnom dešava kod beba rođenih pre termina — kod beba rođenih u 39. nedelji ili kasnije ovaj rizik je gotovo jednak kao i kod vaginalnog porođaja. Razlog je fiziološki: prolazak kroz porođajni kanal stiska grudni koš bebe i pomaže da se istisne tečnost iz pluća, što se kod planiranog carskog reza (posebno pre početka trudova) delimično izostavlja.
Mikrobiom creva je druga velika tema. Deca rođena carskim rezom ne kolonizuju creva majčinim bakterijama tokom prolaska kroz porođajni kanal, već bolničkim mikroorganizmima, a prvih 1000 dana života je kritičan period u kom sastav mikrobioma igra ključnu ulogu za dalji razvoj.
Šta pokazuju dugoročna istraživanja
Ovde treba biti precizan — reč je uglavnom o **statističkim povezanostima (asocijacijama)**, ne o dokazanoj direktnoj uzročnosti, jer je teško potpuno razdvojiti efekat samog reza od razloga zbog kojih je rez urađen (npr. veće bebe, komplikacije trudnoće i sl.).
Astma i alergijske bolesti — najbolje potvrđena veza. Velika sistematska analiza je pokazala da je carski rez faktor rizika za respiratorne infekcije (OR 1,30) i astmu (OR 1,23). Danska studija je otišla dalje i pokazala mehanizam: deca koja su zadržala mikrobiomski „potpis“ karakterističan za carski rez i nakon godinu dana imala su trostruko veći rizik od razvoja astme do šeste godine.
Gojaznost — dosledno se pojavljuje u istraživanjima. Analiza podataka iz 15 studija iz deset zemalja pokazala je da deca rođena carskim rezom imaju 26% veće izglede da imaju prekomernu telesnu težinu, a 22% veću šansu da postanu gojazna, mada autorka studije napominje da se veza može delom objasniti time da se veće bebe češće rađaju carskim rezom i da majke posle carskog reza ređe doje.
Dijabetes tip 1 — tip 1 dijabetes je takođe učestaliji kod dece rođene carskim rezom, mada je ova veza manje ubedljiva od one sa astmom i gojaznošću — neke velike studije nisu potvrdile značajnu razliku.
Leukemija — najnovija i najveća studija na tu temu (Karolinska institut, gotovo 2,5 miliona dece u Švedskoj) pokazala je da deca rođena planiranim carskim rezom imaju 21% viši rizik od akutne limfoblastične leukemije nego deca rođena vaginalno, a rizik od najčešćeg podtipa (B-ALL) bio je 29% viši. Važno je naglasiti: istraživači ističu da ukupan rizik i dalje ostaje nizak — dodatni rizik odgovara otprilike jednom dodatnom slučaju B-ALL godišnje.
ADHD i autizam — velika sistematska analiza koja je obuhvatila 61 studiju i preko 20 miliona porođaja povezala je carski rez sa povećanim rizikom od poremećaja iz spektra autizma i ADHD-a, iako je ova oblast istraživanja mlađa i manje čvrsta od one o astmi.
Bitna napomena
Nisu sve studije saglasne. Jedna velika evropska prospektivna studija sa preko 320.000 učesnika nije pronašla značajne razlike u pojavi gojaznosti i astme kod dece do 5 godina rođene carskim rezom, dok su rezultati za druge imune bolesti takođe ambivalentni u literaturi. Dakle, radi se o dosledno ponavljanim, ali umerenim povećanjima rizika, a ne o izvesnim posledicama.
Kada je carski rez zaista neophodan, kratkoročne prednosti nadmašuju dugoročne rizike — spašava živote kada za to postoji medicinska indikacija. Problem nastaje kada se rez radi bez jasne potrebe, jer se tada dete izlaže ovim povećanim (iako pojedinačno malim) rizicima bez odgovarajuće koristi koja bi ih opravdala. Zato SZO preporučuje da optimalna stopa carskih rezova bude oko 10–15% porođaja.
