Refleks sisanja kod bebe tesno je povezan s osećanjem bezbednosti i komfora. Međutim, već oko navršenih godinu dana detetov nivo razvoja dozvoljava mu da svoje emocionalno stanje reguliše na neke složenije i efikasnije načine.
Na primer, može da se požali i kao odgovor dobije nežnost i saosećanje odraslog ili može da gestom ukaže na ono što mu treba i da tako otkloni uzrok nelagode.
Ako za rešenje bilo kog problema postoji samo jedan način – dudlanje laže, dete bi i nadalje moglo ostati verno toj navici: u mlađem školskom uzrastu – da gricka nokte i olovke a u starijem da puši.
Pored toga, sisanje varalice, prema tvrdnji stručnjaka, asocira dete na dojenje, a kada jede to kod čoveka izaziva osećanje bezopasnosti. Prema tome, ako dete sisa varalicu, ono se sve vreme oseća bezbedno. A to nije uvek dobro.
Kao što je poznato, čovek se razvija samo onda kada izađe iz zone komfora. Ako sve vreme dudla lažu, vaš mališa ne napušta zonu komfora pa mu se neće razvijati ni potrebni podsticaji.
PELENE POSLE 1,5 GODINE
Naravno da bi bilo previše pozivati roditelje da ožive eru pamučnih pelena i pelenskog dermatitisa. Međutim, zarad razvoja kontrole funkcija svog organizma, neophodno je da dete oseća nekakvu neudobnost na koju može da reaguje.
Važno je imati u vidu to da je sposobnost detetovog kontrolisanja piškenja/kakenja u tesnoj vezi s regulisanjem ukupnog ponašanja. I zato, ako se uzaludno pokušavate izboriti sa hirovima, agresijom i histerisanjem – počnite od učenja na nošu.
ZAKRIVLJENE KAŠIKE I HODALICE U BILO KOM UZRASTU
Kašike „s krivinom“, zahvaljujući kojoj sve iz kašike dospeva pravo u detetova ustašca, a ne pored njih, korisne su sa stanovišta ekonomije kaše i sapuna, međutim ne pomažu u razvijanju predstava o prostoru. Jer baš time što mnogo puta promaši usta, dete postepeno razlikuje gde se šta na njegovom licu nalazi.
Isti problemi, samo u pogledu celog tela, nastaju kada dete koristi hodalicu. Zato što ne pada i nema mogućnost da laktovima i kolenima oseti svet oko sebe, detetu će trebati duže vremena da formira sliku sveta.
INTERAKTIVNE IGRAČKE KOJE GOVORE POSLE 2 GODINE
Nije reč o igračkama koje sviraju ili daju druge zvuke, nego o krznenim životinjama koje sadrže elektronsku napravu pa mogu da izgovaraju cele fraze i da odgovaraju na prosta detetova pitanja. U reklamama se obično kaže da će „postati najbolji detetovi drugari“.
Međutim, upravo to svojstvo ovih igračaka bi trebalo roditelje da pozove na oprez. Jer opštenje nije samo sposobnost govorenja nego i umeće snalaženja u kontekstu date situacije, ocenjivanja gestikulacije i intonacije sagovornika.
Dete koje mnogo vremena provodi u opštenju s interaktivnom igračkom jedino uči da mehanički ponavlja reči. Sem toga, skroman izbor fraza veštački ograničava detetovu igru.
Kako o štetnosti TV-a ne piše samo onaj ko je mnogo lenj, reći ćemo samo to da na dete ne utiče negativno samo sadržaj većeg dela programa nego i navika da se televizor koristi kao stalan zvuk u pozadini.
Neka deca toliko naviknu na njega da posle ne podnose tišinu, što se negativno odražava na školsku disciplinu.
SLATKIŠI U NEOGRANIČENIM KOLIČINAMA
Navike da se brzo utoli glad nečim slatkim već je sito nekoliko pokolenja odraslih, i zato nema smisla ponavljati greške. Kada se roditelji žale kako dete „ne jede ništa osim slatkiša“, uvek bih da pitam a otkud im slatkiši? Praksa je pokazala da čovek koji preko dana nije jeo predveče jede sve.
ELEKTRONSKE IGRICE BEZ OGRANIČENJA
Koristan efekat mnogih igrica na tabletu ili telefonu, a iz kojih se ponešto i uči, najčešće je poništen količinom vremena koju dete potroši na njih. Nepostojanje ograničenja veoma povećava rizik razvijanja navika zavisnosti, što za posledicu ima da preokupacija mislima o igricama i njenim efektima potiskuje sve ostalo.
IGRAČKE MONSTRUMA U BILO KOM UZRASTU
Kako se govorilo u vreme naših roditelja, stvarnost određuje svest. Čime će se napuniti detetova svest ako se njegova stvarnost sastoji od lutki-nakaza koje spavaju u grobnici ili transformersa sa groznima grimasama?
BICIKL SA TRI TOČKA POSLE 3 GODINE
Dok bicikli sa dva točka razvijaju osećaj za ravnotežu kod deteta, onaj sa tri točka pomaže detetu da nauči da se opire na jednu nogu a drugom odguruje, bez ikakve koordinacije tih procesa.
Stoga, ako želite da dete stiče nove navike, učite ga da se snalazi s manje točkova.
DŽEPARAC U IZNOSU VEĆEM OD NEOPHODNOG U BILO KOM UZRASTU
Iskušenju nepromišljenog trošenja novca i odrasli teško odolevaju – a šta onda reći za decu!
Da bi dete naučilo da planira troškove, treba da se nađe u situaciji da bira: na primer, kupiti doručak ili kupiti žvake i biti gladan.
U suprotnom slučaju vaš potomak će se ponašati kao siromah koji je dobio na lutriji: kupovaće sve redom samo zato što može to da kupi.
Preuzeto sa: detinjarije.com
