Danas je žalimo kao žrtvu nasilja, sutra ćemo tražiti da je prebace u drugo odeljenje

Većina je pod utiskom šamaranja male devojčice. Blago onima koji za nasilje čuju samo iz medija, ponekad.

Već sutra će mnogi upreti prstom u baš takvu decu i reći – “prebacite je u drugo odeljenje”.

Sledeći put kada izgovorimo: “Pa to je dužnost roditelja, a ne škole, mene, tebe…” – ako smo pošteni, setićemo se snimka.

Preporučeno

Kako se nositi sa procesom adolescencije kod vaše djece: Period kada se komunikacija svodi na minimum

Prve fotografije kuće strave u kojoj je ubijen dečak (13) u Niškoj banji: Vrvi od policije, ulica blokirana

Kina predlaže stroga AI pravila za zaštitu djece i sprečavanje savjeta o samopovređivanju

Takva deca u vrtić, školu… dođu željna lepe reči, željna saveta i brige o njima. Ali, već dovoljno dugo se osećaju bezvredno, pa često (ne uvek) postaju agresivni i nemotivisani da prate masu koja se obrazuje ili druži, jer joj ne pripadaju.

I zato, ne sme NIKO da kaže: ” To nije moja briga, došla je nevaspitana, to je trebalo roditelji da je nauče…”

Trebalo je, ali nisu… i šta ćemo sad?

Da je/ga bacimo u kantu?

Rečenicu: “Nemoćni smo” bih zakonom zabranila.

Nismo svemoćni, ali nismo, NIKAD, ni nemoćni.

Preuzeto sa: detinjarije.com