Mora da je super kad si savršen: Kad si mlad, ili bar izgledaš tako, kad si lep, pametan, uspešan, kad vežbaš svakog dana po 30 minuta, hraniš se zdravo, tuširaš se toplom pa hladnom vodom i piješ kurkumu na prazan stomak. I mora da je fenomenalno kad živiš u miru sa sobom, kad gradiš zdrave, kvalitetne i odgovorne odnose sa drugim ljudima zasnovane na ravnopravnosti i razumevanju i kad ti se ne dešavaju urlanja, jecanja i pucanja ni iznutra ni spolja.
Mora da je super iz mnogo razloga: kad si savršen živiš dug i harmoničan život, ljudi oko tebe su srećni i ispunjeni, a kad dođe vreme za kraj ti se, umesto da odlaziš dugo i mučno, jednostavno uzneseš na nebo (obučen u belo ili oranž – što direktno zavisi od verskih preferencija).
Sigurno je potpuni bingo kad si savršen – ali ja nažalost ne znam jer nikad nisam dobacila ni blizu – a nije da nisam probala. Nije da se nisam trudila da se hranim zdravo i ostavim duvan, da ljubim bližnje svoje i da gradim odrasle, zrele i duboke odnose sa ljudima koji me okružuju. Mora biti da sam skrenula kod Albukerkija (a nije trebalo).
Sada, dok krckam treću trećinu života, čini mi se da sam shvatila u čemu je suštinski problem sa ovim konceptom: savršenstvo počiva na dve potpuno oprečne instrukcije: jedna Vas tera da se razvijate u pravcu Dalaj Lame lično, a druga vas navodi da živite u skladu sa sopstvenom prirodom. A moja priroda uživa u kesten pireu sa šlagom više nego u tuširanju ledenom vodom. Moje autentično JA je izrazito netolerantno na bolide i verske fanatike.
Dakle poštujući sve ozbiljne gurue i najbolje plaćene lajf koučeve po pitanjima samorazvoja, ne liči da ću u ovom životu dobaciti ni blizu nekoga ko sija iznutra – jer šta – pa to nije moja prava priroda!
I baš sam se prepoznala u većini uputstava za samopomoć: “Kad krenete da radite ono što je u skladu sa sopstvenom suštinom osetićete čudesnu lepotu i lakoću” To Vam kažem!
Ja se tako osećam kad se posle parčeta torte izvalim na dvosed. Loše navike su jedini potpuno pouzdan način da ostanemo verni sebi i onome što smo oduvek želeli da budemo.
Kao što države uvek imaju vlast kakvu zaslužuju (i ne vredi Vam da sumnjičavo vrtite glavom – činjenice i istorija to potvrđuju) tako i mi uglavnom živimo sasvim u skladu sa svojom prirodom – a šta bolje opisuje i oslikava našu pravu suštinu od loših navika koje smo sa pažnjom i strašću sakupljali i negovali celog života.
