Ljudske sudbine mogu biti toliko nepredvidive, te ni najbolji scenaristi ne mogu takvo štivo napistati za filmsko platno.
Upravo najbolja ostvarenja su nastala baš po istinitim pričama koje nas ostavljaju bez teksta. Tako je i doktorka Gordana Jovin, specijalista dermatologije iz Novog Sada, dok je šetala jedne januarske večeri kroz centar grada, zapazila beskućnika čiji pogled joj je djelovao poznato.
Čovjek je u podzemnom prolazu molio za milostinju, a Gordana je pokušavala da se sjeti da li ga poznaje i odakle. Nešto u njoj joj je govorila da mora da mu priđe. Iako ga je već prošla, vratila se nazad da ga pogleda u oču, dok je on uporno skrivao pogled.
“Dobro veče, dobri ljudi. Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam da prošetam centrom. Hladno januarsko veče u pothodniku primetim čovek svira melodiku,učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam. Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju. Kada sam se vratila priđem mu pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled ali poznatog čoveka, pitam ,,Da li se poznajemo?”, upitala ga je.
Osjećaj je nije prevario, beskućnik je potvrdno odgovorio.
“Da”, kaže on i spusti pogled. Bila sam dobra sa njegovom sestrom. Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju. Pitam ga kako je, da li ima gde da živi ,da li je sam?
Kaže da živi u Karlovcima, nije mu lako, ali gura. Dobio je dijagnozu, ima zdravstvene tegobe, ne radi. Odlazim, pomalo tužna, pitajući se gde li se čovek sapleo o život. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao”, napisala je Gordana 2021. godine na Facebooku.
Ova priča podstakla je doktorku Gordanu da osnuje humanitarnu organizaciju, prenosi Stil.kurir.rs.
“Odlučila sam pokrenuću humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji. Ako imate ideje kako da se organizijemo šaljite poruke i budite zahvalni dragom Bogu na svakom danu na svakom, osmehu i podršci koju imate od drugih ljudi. Puno je samih ljudi u nevolji i bice ih još više”, stajalno je tada u objavi na njenom profilu.
Samo nekoliko dana otkako je ova priča odjeknula u javnosti, oglasio se bio i David čija sudbina je mnoge rasplakala. Zbog slike na kojoj je sa Gordanom, bilo je onih koji su prepoznali da, zapravo, on ne prosi, već vrijedno radi i prodaje časopis “Lice ulice”.
Kako je tom prilikom istakao, ne prosi, već svoj novac pošteno zarađuje. Uspijeva da zaradi za hranu, stan i račune, pa ne vidi kako se njegov posao razlikuje od bilo kog drugog ko privređuje za život. Kada je došlo do događaja koji je bio povod pogrešno formulisanih naslova u novinama, David je, kaže, u podzemnom prolazu u centru Novog Sada prodavao društveno-odgovorni časopis i svirao melodiku, nikako nije prosjačio, kao što se navodi u tim tekstovima.
Nikad se ne zna šta čovjek nosi u duši i sa čime se bori svakoga dana kada otovri oči, zato je važno da imamo sluha za ljude u nevolji. Svakome je lakše kada u najtežim životnim momentima nije sam, kada osjeti bar malo empatije, razumijevanja, riječ utjehe. Niko od nas nema zaštitu od loših i tužnih događaja, ne zna se šta nosi dan, a šta noć, a u nesreći osoba je najranjivija. A rane najbrže zacijele kada se liječe ljubavlju, toplinom i podrškom uz koju dobijemo snagu da nastavimo dalje.
