Kako da naučim svoju ćerku da voli svoje telo i da ga ne doživljava kao sramotu, kada je već sa pet godina neko uverava da mora da ga skriva? – pitanje je koje je postavila majka iz nakon što je njena devojčica prošla kroz iskustvo koje su mnogi roditelji ocenili kao neprihvatljivo i čak opasno.
Naime, petogodišnja Harmoni poslata je kući iz vrtića kada su vaspitači procenili da je njena odeća „neprimerena”. Tog dana devojčica je obukla letnju haljinicu na tanke bretelice preko farmerkica – sasvim uobičajenu, dečju kombinaciju za toplo vreme. Ipak, učiteljima se to nije dopalo. Naterali su je da obuče majicu, uz poruku da je „neophodna privatnost”.
Za malu Harmoni, koja je verovatno mislila da je njena haljina vesela i lepa, ovo je bio veliki šok. Njena majka, Emily Stewart, opisala je na Fejsbuku kako je devojčica plakala i osećala se „užasno postiđeno”.
„Kako da je naučim da voli sebe, da voli svoje telo i da ga ne doživljava kao sramotu, kada je već sa pet godina neko uverava da ga mora skrivati? Koje poruke joj šaljemo?”, napisala je Emily.
Njena objava pokrenula je lavinu komentara i burne reakcije širom društvenih mreža. Mnogi roditelji poručili su da je neprihvatljivo da odrasli na ovaj način posramljuju dete, a još opasnije što se, kako kažu, „prerano seksualizuje nešto što je potpuno nevino”.
„Društvo je dotle stiglo da sramoti petogodišnjakinje zbog haljinica na bretele. Sramota!”, jedan je od najkomentarisanijih stavova na Redditu.
Pod pritiskom javnosti, direktor škole bio je primoran da reaguje. Ubrzo je izmenjen pravilnik kako bi se obrisala odredba koja odraslima daje pravo da procenjuju „primerenost dečijeg tela”.
Međutim, ostaje pitanje: koliko je ovakvih situacija koje ne dospeju u medije i kako one utiču na samopouzdanje i sliku o sebi kod dece? Stručnjaci godinama upozoravaju da se temelji samopouzdanja i odnosa prema telu postavljaju upravo u ranom detinjstvu.
Zato su mnogi roditelji podržali majku Emily i poručili da deca moraju naučiti da vole i prihvate sebe, umesto da im se šalju zbunjujuće poruke o sramoti i „pristojnosti” koja je često samo refleksija odraslih, a ne stvarnih potreba deteta.
Ova priča postala je simbol borbe za pravo dece da budu deca – bez nepotrebnog posramljivanja, stigmatizacije i tereta koji im odrasli nameću.
