San je jedna od osnovnih ljudskih potreba, kao i disanje, hrana, voda. Kada spavamo, oporavljaju se telo i mozak, jača pamćenje, imunitet, stabilizuju se hormoni, bolje je raspoloženje, manji je rizik od depresije. Povremena nesanica neće u bitnoj meri uticati na zdravlje, problem je ukoliko je česta i ako narušava kvalitet svakodnevnog života. Dr Sani Naji kaže da “pravilo 3-3-3” može da ukaže na razliku između prolazno lošeg sna i ozbiljnijeg problema.
Šta je „pravilo 3-3-3”?
– Poremećaj sna od najmanje tri noći nedeljno u trajanju od najmanje tri meseca nije samo posledica loših životnih navika, već domen nesanice – kaže dr Naji, Royal College of Anaesthetists.
- Da li loše spavamo najmanje tri noći nedeljno?
- Da li problem sa spavanjem traje najmanje tri meseca?
- Da li loš san utiče na najmanje tri aspekta – umor, promene raspoloženja, manjak koncentracije?
Nesanica nije samo odsustvo sna
Doktor objašnjava da se nesanica obično procenjuje na osnovu toga kako se osećamo tokom dana, a ne samo prema onome šta se dešava tokom noći.
– Česta zabluda jeste da ljudi misle da nesanica znači gledanje u plafon i potpuno odsustvo sna. Nesanica se definiše prema uticaju na dnevne aktivnosti. Ako primetite da loše navike spavanja značajno utiču na raspoloženje, koncentraciju i sposobnost funkcionisanja, već se radi o kliničkom stanju – precizira dr Naji.
Šta ako posumnjate na nesanicu?
Stručnjaci naglašavaju da nesanica nije trajno stanje, često je posledica jakog stresa, delovanja alkohola, spavanja u prostoriji koja je suviše topla ili hladna.
Kod većine osoba dolazi do boljitka posle promene loših navika. Savet je da idemo na spavanje u isto vreme svakog dana, redovno vežbamo, da je soba u kojoj spavamo mračna i tiha, postelja udobna. Preporuka je da se pred spavanje pokušamo opustiti, na način koji nam najviše odgovara.
Ukoliko promene navika ne pomognu i kada problem traje mesecima, utiče na svakodnevni život i otežava funkcionisanje, savet je da se obratimo izabranom lekaru.
