U partnerskim odnosima bol je manje teško podneti kada možemo da prepoznamo njen uzrok. Ako to važi za razne vrste patnje, posebno je tačno kada je reč o ljubavnim raskidima.
Često je lakše preboleti raskid kada postoji veliki krivac, neko na koga možemo da projektujemo svoju tugu i bes. Osoba čije ime možemo napisati na papirić i pocepati ga. Ponekad smo, međutim, taj krivac – mi sami. Prevarimo, ponašamo se loše, izneverimo poverenje druge osobe.
Istina je da se mnoge veze završavaju bez posebnog razloga, jednostavno tako.
„Imam utisak da bi bilo jednostavnije da je neko od nas prevario onog drugog“, kaže 27-godišnja Sara. Nedavno je raskinula sa partnerom posle četiri godine veze, nakon problema u komunikaciji koji su ih udaljili jedno od drugog, a tu distancu pripisuje partnerovoj depresiji. „Znam da je užasno to reći, ali barem bi raskid bio konačan i odavno bih izašla iz te veze.“
Za Saru, nije se radilo toliko o neodložnoj potrebi da prekine vezu, koliko o nedostatku želje da nastavi tu priču. Upravo ta nijansa može da učini razdvajanje teškim.
„Više nismo imali snage da se borimo za vezu… To je bez sumnje najteži raskid koji sam doživela, jer nije bilo nikakvog dramatičnog događaja, nikakve svađe, ničega.“
Ponekad se nešto ipak dogodi, ali nije ničija krivica – i takav raskid može biti posebno težak. Darija, koja ima 24 godine, doživela je prijateljski raskid kada joj je istekla viza i morala je da se vrati u Beograd, u Srbiju.
„Uspešan raskid u glavi ostavlja beskonačno mnogo mogućih scenarija, jer ništa ne briše lepa sećanja“, objašnjava ona za francuski Vogue. „Da se dogodilo nešto ozbiljno, imala bih razlog da odustanem od idealne slike koju sam imala o nama. Ali ovako, šta uopšte da kažem psihoterapeutu? Da smo bili stvoreni jedno za drugo, ali sam morala da se preselim? Nema kajanja za koje možeš da se uhvatiš.“
Jedan od najtežih aspekata raskida u kojem niko nije kriv jeste prihvatanje svega onoga što je moglo da se dogodi.
„I dalje uhvatim sebe kako zamišljam nastavak naše priče, jer tu osobu nikada nisam zamrzela“, kaže Darija.
Ben (31), imao je slično iskustvo posle „raskida bez krivice“ koji se dogodio nakon karantina.
„Nastavili smo da razgovaramo, da se viđamo kako bismo proverili kako je ono drugo i pružili podršku jedno drugom. To je verovatno odložilo trenutak u kojem smo zaista okrenuli stranicu, jer iako sam izlazio sa drugim ljudima, najmanje godinu dana nisam mogao da se otmem utisku da bismo i dalje bili zajedno da nije bilo okolnosti van naše kontrole“, kaže on.
Najzdraviji i najbolniji raskid
Ljudima sa strane ovakav raskid može delovati iznenadno i neočekivano, što ga čini još težim za objašnjavanje bliskim ljudima, naročito kada je izgledalo da se dobro slažete.
„Za mene je to istovremeno najzdraviji i najbolniji raskid“, kaže Mike, koji je nedavno okončao dugu vezu sa osobom sa čijom decom je bio blizak. „To je gubitak koji je teško objasniti. Mislim da je najteže prihvatiti da veza može biti puna ljubavi, a da ipak ne odgovara tvom ljubavnom putu. To je mnogo kompleksniji kraj za preživeti“, objašnjava.
Ako prolazite kroz raskid u kojem niko nije kriv, bračna savetnica Laila Hamade predlaže da svoja osećanja stavite na papir.
„Može biti korisno da napravite listu svaki put kada vam partner nedostaje. Takođe preporučujem da jasno definišete svoje granice – na primer, da odlučite da li ćete ostati u kontaktu i da li ćete nastaviti da se pratite na društvenim mrežama. Ne zaboravite da je raskid prilika da jednog dana živite novu vezu; dajte sebi vreme i slobodu koji su vam potrebni da zaista okrenete stranicu“, objašnjava.
Iako su raskidi u kojima nemate šta da zamerite drugoj osobi posebno bolni, dobro je podsetiti se da je na duže staze to verovatno najbolje rešenje. Kada nema neverstva ili velikih sukoba, verovatno nećete imati probleme s poverenjem koji bi mogli da naškode vašoj sledećoj vezi. A u idealnom slučaju, nećete poželeti da briznete u plač na sam pomen imena bivšeg partnera ili partnerke. Neki bivši partneri čak mogu postati prijatelji. Ili se barem neka vrsta prijateljstva može razviti mnogo kasnije.
„Pet ili šest godina posle raskida, moja bivša i ja smo i dalje u dobrim odnosima. Ne razgovaramo više tako često kao ranije, ali drago mi je što ostajemo smireni kada se sretnemo i što jedno drugom pošaljemo kratku poruku za rođendan. Zaista je lepo imati miran odnos sa bivšima, kada to uspe“, kaže Ben.
