Zaspati uz televizor, ostaviti odškrinuta vrata kroz koja dopire svetlo iz hodnika ili celu noć biti izložen uličnoj rasveti deluje kao bezazlena navika. Međutim, velika istraživanja poslednjih godina ukazuju da svetlo tokom noći možda nije potpuno nevažno ni za san ni za zdravlje srca.
Jedna velika studija objavljena u časopisu “JAMA Network Open” pratila je gotovo 89.000 odraslih starijih od 40 godina, čija je izloženost svetlu merena senzorima koje su nosili na zglobu. Zdravstveni podaci praćeni su tokom približno devet i po godina.
Rezultati su pokazali povezanost između svetlijih noći i većeg rizika od nekoliko kardiovaskularnih bolesti.
Važno je, međutim, odmah napraviti razliku – studija je pokazala povezanost, ali ne dokazuje da spavanje uz upaljen televizor samo po sebi izaziva infarkt ili moždani udar.
Najviše svetla tokom noći povezano sa većim rizikom
Kada su istraživači uporedili učesnike koji su tokom noći bili izloženi najvećoj količini svetla sa onima koji su noći provodili u najmračnijim uslovima, razlike su bile primetne.
Kod grupe sa najsvetlijim noćima zabeležen je 47 odsto veći rizik od infarkta, 56 odsto veći rizik od srčane slabosti, 32 odsto veći rizik od koronarne bolesti i atrijalne fibrilacije i 28 odsto veći rizik od moždanog udara.
Veza je ostala prisutna i kada su istraživači uzeli u obzir brojne poznate faktore rizika, među kojima su fizička aktivnost, pušenje, alkohol, ishrana, trajanje sna, socioekonomski status i genetska predispozicija.
To ipak ne znači da će osoba koja zaspi uz televizor imati 47 odsto veću verovatnoću da doživi infarkt. Rezultati se odnose na grupe učesnika sa različitim nivoima ukupne noćne izloženosti svetlu i ne mogu se tako jednostavno preneti na jednu konkretnu lampu ili ekran.
Zašto je našem organizmu potreban mrak?
Naše telo koristi svetlost i tamu kao važne signale za podešavanje cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sistema koji učestvuje u regulaciji spavanja i budnosti, hormona, metabolizma i drugih fizioloških procesa.
Tokom večeri i noći mrak podstiče lučenje melatonina, hormona koji pomaže organizmu da prepozna da je vreme za spavanje. Veštačko svetlo u pogrešno vreme može da poremeti taj prirodni signal.
Istraživači zato razmatraju nekoliko mogućih mehanizama kojima bi dugotrajna izloženost svetlu noću mogla da bude povezana sa kardiovaskularnim zdravljem, uključujući poremećaj cirkadijalnog ritma i uticaj na kvalitet sna.
Ali nauka još nema dokaz da je jedan od tih mehanizama jedino objašnjenje pronađene veze.
Jedna noć uz televizor nije razlog za paniku
Rezultati ne znače da će vam jedna zaboravljena lampa ili nekoliko večeri provedenih uz uključen televizor oštetiti srce.
Ono što istraživanje sugeriše jeste da dugoročna izloženost većoj količini svetla tokom vremena predviđenog za spavanje možda predstavlja još jedan faktor koji vredi uzeti u obzir.
Ako televizor ostaje uključen čitavu noć, jednostavno rešenje je podesiti tajmer za automatsko gašenje. Ako kroz prozor ulazi jaka ulična rasveta, mogu pomoći roletne ili zavese za zamračivanje, dok sitna svetla na elektronskim uređajima možete prekriti ili ugasiti.
Potpuni mrak nije moguć niti neophodan u svakoj situaciji – posebno kada je noćno svetlo potrebno zbog bezbednosti, dece ili starijih ukućana.
Ali ako postoji navika da spavate uz televizor samo zato što vam se ne ustaje da ga ugasite, ovo istraživanje daje još jedan dobar razlog da daljinski ipak držite pored kreveta.
Mrak tokom noći nije samo stvar udobnijeg spavanja. Naš organizam ga koristi kao biološki signal da je dan završen i da je vreme za odmor.
