Mnogi ljudi bar povremeno dožive isto iskustvo – probude se usred noći, pogledaju na sat i vide da je oko dva ili tri ujutru. Nekima se to događa sporadično, dok drugi tvrde da se bude gotovo svake noći u isto vreme i zatim satima ne mogu ponovo da zaspe.
Na internetu se mogu pronaći brojna objašnjenja, od stresa i hormona do različitih duhovnih tumačenja. Ipak, stručnjaci za medicinu spavanja ističu da je istina mnogo jednostavnija i da buđenje tokom noći, samo po sebi, nije znak da nešto nije u redu.
Kako piše BBC, većina zdravih odraslih osoba probudi se tokom noći između dva i četiri puta, ali ta buđenja najčešće traju svega nekoliko sekundi, pa ih se ujutru uopšte ne sećamo.
Preporučeno
Zašto se najčešće budimo baš oko tri ujutru?
Prema rečima Stefani Romiševski, stručnjakinje za fiziologiju spavanja i direktorke klinike Sleepyhead u Velikoj Britaniji, ljudi često veruju da bi san morao da bude potpuno neprekidan, ali medicina spavanja pokazuje drugačije.
Tokom noći prolazimo kroz cikluse sna koji traju približno 90 minuta. U prvoj polovini noći dominira dubok san, dok pred jutro on postaje znatno plići. Upravo zato spoljašnji zvukovi, potreba za odlaskom u toalet ili čak promena položaja tela mnogo lakše mogu da nas probude između dva i tri sata posle ponoći.
Psihijatar dr Rišab Verma objašnjava da, ako osoba odlazi na spavanje između 22 i 23 časa, oko tri sata ujutru najveći deo dubokog sna već bude završen i organizam prirodno prelazi u lakše faze sna.
Problem nije buđenje, već ono što se događa posle njega
Samo buđenje nije razlog za zabrinutost. Problem nastaje kada se potpuno razbudimo i počnemo da razmišljamo o tome kako nećemo uspeti ponovo da zaspimo.
U drugoj polovini noći organizam počinje da se priprema za novi dan. Tada prirodno raste nivo kortizola, hormona koji povećava budnost. Kod većine ljudi taj proces prolazi neprimećeno.
Međutim, ako se zbog buđenja uznemirimo, počnemo da gledamo na sat ili da razmišljamo koliko nam je vremena ostalo do jutra, mozak može da poveže buđenje sa stresom. Tada se nivo kortizola dodatno povećava, pa uspavljivanje postaje još teže.
Kako objašnjava Romiševski, što više pokušavamo da se prisilimo da zaspimo, to smo budniji.
Zašto su misli noću često mnogo mračnije?
Stručnjaci objašnjavaju da tokom lakših faza sna emocionalni centri u mozgu postaju aktivniji, dok su delovi odgovorni za racionalno razmišljanje manje aktivni.
Zbog toga problemi koji usred dana deluju rešivo u tri sata ujutru mogu izgledati mnogo ozbiljnije nego što zaista jesu. Ljudi tada češće razmišljaju o brigama, poslu, finansijama ili porodici, a mnoge od tih misli ujutru više ne izgledaju toliko dramatično.
Navike koje mogu da poremete san
Na kvalitet sna utiču i svakodnevne navike.
Stručnjaci upozoravaju da kasni i obilni obroci, previše kofeina ili šećera u večernjim satima mogu otežati miran san.
Poseban problem predstavlja alkohol. Iako mnogima pomaže da brže zaspu, nekoliko sati kasnije, dok ga organizam razgrađuje, počinje da deluje stimulativno i često izaziva buđenje upravo u drugom delu noći.
Pored toga, poremećaji poput apneje u snu, sindroma nemirnih nogu ili bolesti štitne žlezde takođe mogu biti razlog učestalih noćnih buđenja.
Zašto žene češće imaju prekide sna?
Istraživanja pokazuju da se žene tokom noći bude češće od muškaraca.
Jedan od razloga su hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze, koje mogu uticati na dubinu sna.
Pored toga, stručnjaci ukazuju i na veliki psihološki teret koji mnoge žene nose svakodnevno. Poslovne obaveze, briga o deci, domaćinstvu i porodici često dovode do toga da veče postane jedini period kada imaju vreme za sebe, zbog čega odlazak na spavanje odlažu sve kasnije.
Kako lakše ponovo zaspati?
Stručnjaci savetuju da, kada se probudite, ne posežete odmah za telefonom i ne gledate koliko je sati, jer to može dodatno povećati anksioznost.
Ako ste budni duže od dvadesetak minuta, bolje je da ustanete, odete u drugu prostoriju i radite nešto opuštajuće pri prigušenom svetlu. U krevet se vratite tek kada ponovo osetite pospanost.
Za kvalitetan san podjednako su važne navike tokom dana. Redovno ustajanje u približno isto vreme, jutarnje izlaganje prirodnoj svetlosti i svakodnevna fizička aktivnost pomažu organizmu da održi pravilan ritam spavanja.
Ako noćna buđenja postanu veoma česta, traju dugo ili počnu da utiču na raspoloženje, posao i svakodnevno funkcionisanje, stručnjaci preporučuju razgovor sa lekarom kako bi se isključili mogući zdravstveni uzroci.
