Ponekad su trajale ceo dan. Počelo bi kao neko pečenje temena, pipnem prstima – boli. Onda se raširi, razlije ko jaje, svuda.
Ja nisam ona koja može da vam pokaže vidljive modrice.
Ožiljke. Odrana kolena. Bilo kakav vidljivi znak koji svedoči o zlostavljanju.
Ali bila sam zlostavljana.
Molim vas,
preplašeni, ranjivi, plačljivi, tugaljivi, anksiozni, prebrižni, skloni kontroli,
sklonite se od ljudi koji vam govore da je uzrok vašem stanju višak slobodnog vremena.
Pozdrav dragi saučesnici!
Kakav baksuz od godine! Ima li iko da mu je ova godina bila dobra osim Džefa Bezosa koji je u njoj bio dobar jedno 40 milijardi? Ima li?
Kako da pišete o nečemu kad zapravo ni sami ne razumijete?
Ili kad je sve to počelo?
To je bila njegova ideja. Željala sam u park.
Gledala bih Anu razigranu kako joj sunčevi zraci maze lice a ja bih udisala miris koprive.
Postoje ljudi koji su odrasli u porodicama u kojima su naučili da je u redu imati neke emocije – a neke druge NE.
Riječ siječe gore nego sablja – slušala sam često kao dijete, mada tad nisam znala šta to znači.
Nažalost ni mnogi odrasli i zreli ljudi ne znaju značenje te rečenice.
Spava sad, rekla je Sandrina majka i pažljivo zatvorila vrata. Lekari su rekli da treba mnogo da se odmara, dodala je. Nisam znala šta da kažem. Smesti se ti, dušo, sad ću ja…rekla je i odgegala u kuhinj
“Možda se ne vratim”, rekla.
Dan danas ne znam da li je to stvarno mislila.
