Sram vas može biti, kao društvo i kao državu, da ste stvorili atmosferu linča u kojoj je sreća da ti djetetovo srce prestane kucati što prije. Boli me, siječe i rastvara ponovno, slušati što ova žena sada prolazi, kaže Vesela Vrkić o slučaju Mirele Čavajde.
Crijeva mi zaškripe
Želudac se skupi od mučnine
Prožima do srca koje zadrhti
Onda mi se usne uvuku
Poznajem je, čini mi se oduvek, nismo se družile, par godina je starija od mene, košarkašica, vitka, visoka, kad prođe, misliš čelom dodiruje nebo.
Novine su prepune priče o ratu.
Bitnije su prepune priče o ratu, iako se o ratu nikad nije prestalo govoriti.
Nije te dugo bilo.
Zašto mi sada
preturaš po jutru?
Draga moja Jelena,
Ljubav, to su ti mali crveni mravi koji grickaju polako.
Znate da ja volim sabajle istinu da sipam, pogotovo uz ovu kafu koja je bljak jer je gorka, no dobro, stvar navike ,da se vratimo na temu.
Molim te, nemoj joj govoriti kako da tuguje …
Ona je u kuhinji, pere suđe i okrenuta ti je leđima.
Skuvala sam paprikaš.
Zapršku sam napravila kao uvek, u vrelo ulje stavila sam pola kašike slatke paprike i punu kašiku brašna.
Pokazujem ti
promrzline na koži
koje sežu, režu do
potokožnog tkiva, mišića i kostiju
govorim ti
o usnama pod kojima sam ozebla.
