Ne čujem ljude oko sebe, ne vidim ih i kao da tonem u neku provaliju u kojoj nema zraka.
Sigurno sam izgledao kao da ću da padnem u nesvest jer mi je lekar rekao da moram brzo da sednem.
Moja žena se tu mučila više od 20 sati, a ja sam ispao slabić… – kaže jedan tata prepričavajući kako mu je bilo kada je prisustvovao rođenju svog prvog deteta.
Moja baka je meni najdraža osoba.
Ona je posebna.
Ljudi oko nas su često imali običaj da kažu: „Vama mora da je divno, uvijek se možete spustiti kod svekrve na ručak, i znaš koliko će ti značiti kada dobijete dijete“.
Nova donacija opreme bolnicama u BiH.
Postoje ljudi kojima se ja ne sviđam.
Postoje ljudi koji sumnjaju u mene.
Kada ti se učini da nemaš nikoga.
Shvatiš da imaš majku.
Kroz odrastanje moji najvjerniji prijatelji bile su knjige.
Mi opet radimo ono što radimo stalno: slikamo selfije za mreže, u nadi da će nam neka budala (a najbolje svaka!) udeliti srce, wow, care, share i like, dajući tako legitimitet našem pravu da postojimo; zapravo: dozvolu da postojimo i bez šminke, jer u to nikada ni same nismo skroz poverovale!
„Izbroj do deset u sebi, pa ćeš se smiriti, nećeš reći ono što ne misliš.“
