Nisam planirala podijeliti ovu priču…
Nisam dopustila da plovim vodama stalnih strahova.
Ja godinama nisam cela
rasuta sam u bezbroj komada
koje nasumično skupljam u mraku
svesna da to nigde ne vodi.
Trebala mi je skoro decenija da ovo napišem, ali trenutno, negdje, to neko treba da čuje. Novopečene mame, ako ne možete da dojite, s vama je sve u redu.
Jednom prilikom sam dvoje djece svoje prijateljice povela u tržni centar.
Djeca su stara tri i pet godina i prilično neustrašiva.
Dragi Covid-e, jebi se!
BERLIN- Vijest da će se djeca u Berlinu prošlog proljeća vratiti u školske klupe iznenadila je mene i mog supruga.
Sada je već potpuno jasno da živimo u toliko iščašenom vremenu da je gotovo neprirodno ne biti uplašen.
Ne samo uplašen, nego prestravljen.
Od kad počnemo da poimamo svijet, plaše nas.
Nemoj. Ne. Doći će Babaroga, vještica, policija.
Jedna totalno nekorektna prijetnja kojom su mene plašili: „Doći će Cigani“.
Znate onu scenu u westernima kada šerif uđe u salun i sve utihne.
Potpuna tišina – bez lupe čaša i viljušaka, bez pričanja i gutanja.
U mom kraju kasno noću se čuje pas.
On laje kao da se neko smeje.
Onako grohotom.
