Moje drugarice spuštaju roletne.
Sjede u zamračenim sobama
tragajući za pukotinama
novim borama
vijugavim prstima kopaju po sebi.
Moj otac pije prvu jutarnju kafu
okrenut leđima
čeka me u bašti kafića
na uglu.
Ali kod nas svi vole sve da pjevaju! Mozak na autopilotu i Holivud na sve strane.
Let’s dance! Kroz Matrix. Pa šta bude.
Grumenje duhovnog zlata po koje se nekada išlo kod vrača, pitije, proroka, sveštenika, gurua, terapeuta i lajfkouča sada je dostupno svakom, pod uslovom da zna šta su ključne reči za pretragu.
Tog 24. aprila sam sedela u “Satu” na keju s kumom i nisam znala koliko mi je godina, meseci ili nedelja života ostalo.
I danas kada je sretnem,
još uvek je ono nasmejano dete
koje sam voleo.
Bilo je to julsko jutro koje je počelo uobičajeno kao i bilo koje drugo:
Napravi doručak. Nahrani pse. Uzmi vitamine. Pronađi čarapu koja nedostaje.
Na ulici, poslu, prodavnici, internetu, u školi – ljudi svakodnevno i svuda doživljavaju seksualno uznemiravanje.
Često nisu ni svesni da su njegove žrtve.
Kroz tunele čekanja prolazim
I ostavljam svu strast koja pregori
Dok se svijeća topi
I varnice iz kamina put za vani traže.
Vesna Milkara rođena je 1996. godine u Donjem Klasniću, u OPŠTINI GLINA NA BANIJI.
