Osoba koja laže može ali i ne mora biti opsednuta strahom da će onaj kome je “prodata” laž saznati istinu, a uticaj straha na psihofizičko zdravlje je dobro poznat
Bilo da je u pitanju neka “bela”, mala ili velika laž, svako povremeno pribegava nekoj vrsti laganja tokom života. Koliko god neka laž delovala bezazleno, posledice po mentalno zdravlje su moguće i za one koji lažu, i za one kojima je laž namenjena.
Laž je prisutnija nego ranije uprkos potencijalnoj psihološkoj šteti
Iako su direktne posledice laži obično minimalne kada prođu neotkrivene i nekažnjene, treba znati da svaka laž potencijalno nosi određenu psihološku štetu pre svega za onog ko laže. No, ako se laži vremenom otkriju, one žestoko mogu da pogode i tog ko je bio objekat laži.
Učestalost laži, međutim, ostaje nepromenjena uprkos moralnoj osudi i potencijalnom štetnom uticaju na reputaciju i odnose, kada se neko etiketira kao osvedočeni lažov. Moglo bi se čak reći da ljudi u “novijem dobu” lažu i više nego ranije.
Nažalost, ljudi su često u iskušenju da slažu kada potencijalne koristi nadmašuju moguće gubitke, odnosno posledice koje bi mogle nastupiti. Svakodnevno smo svedoci situacija da mnogi tom iskušenju ne odole.
Razumevanje motiva koji stoji iza ove navike: Šest mogućih vrsta laži
Studija iz 2018. godine opisala je psihološki proces laganja na osnovu dva faktora: korisnika (proizvođača) laži i motivacije. Odluku da laže donosi korisnik, tj. osoba koja će imati koristi od laži. Motivacija za laž može biti želja za postizanjem željenog ishoda ili izbegavanje neželjenog. Istraživači su identifikovali šest vrsta laži na osnovu razloga koji ljude navode na neiskrenost:
Koristoljubive laži usmerene na sebe
Ove laži služe za postizanje pozitivnih ishoda za osobu koja laže. Na primer, tvrdnja da je pronađeni novac zapravo vaš.
Zaštitničke laži usmerene na sebe
Ova j tip laži se koristi da bi se izbegla negativna posledica ili gubitak. Na primer, poricanje da ste udarili drugo vozilo prilikom parkiranja.
Koristoljubive laži usmerene na druge
Cilj ovih laži je postizanje koristi za drugu osobu. Na primer, laganje nadređenom da biste podržali tvrdnju kolege o bolesti.
Zaštitničke laži usmerene na druge
Ovakve laži se koriste da bi se zaštitili drugi od gubitka ili negativnih posledica. Na primer, lažno uveravanje roditelja da ste dobro kako se ne bi brinuli.
Šire korisne laži
Laži ove vrste donose korist i osobi koja laže i drugima. Na primer, falsifikovanje rezultata grupnog projekta radi bolje ocene ili referata.
Šire zaštitničke laži
Ove laži služe da bi se sprečio gubitak i za osobu koja laže i za druge. Na primer, menadžer tima koji govori nadređenima da se važan rok nije ispoštovao zbog tehničkih problema, umesto da okrivi tim ili preuzme ličnu odgovornost.
Bez obzira na razloge laganja, psihološki teret obmane teško opterećuje savest. Čak i ako laž ostane neotkrivena, sam proces laganja može biti izuzetno stresan.
Otkrivanje naizgled skrivenih gubitaka zbog laži
Laganje može značajno uticati na dobrobit pojedinca. Istraživanja pokazuju da ljudi koji teže prikrivanju istinu češće osećaju preokupaciju svojim lažima i imaju viši nivo negativnih emocija, uz niže zadovoljstvo životom i socijalnim odnosima.
Osoba koja laže može biti opsednuta strahom da će primalac saznati istinu. Taj strah može proizilaziti iz osećaja krivice, paranoje ili posledica koje laž može imati na integritet osobe i njen odnos s drugima. Intenzitet straha od otkrivanja može uticati na to koliko je osoba preokupirana lažima i koliko snažno oseća negativne emocije.
Psihološke posledice koje može prouzrokovati laž
Studija iz 2023. godine istražila je psihološke posledice laganja i utvrdila sledeće efekte:
Niže samopouzdanje
Ljudi koji lažu imali su niži nivo samopouzdanja u poređenju s onima koji govore istinu. Takođe, laganje tokom određenog dana dodatno je snižavalo samopouzdanje osobe u poređenju sa prethodnim danom i njihovim prosečnim nivoom samopouzdanja.
Viši nivo negativnih emocija
Lažovi su intenzivnije osećali negativne emocije poput nervoze, kajanja, nelagode, tuge, krivice, stida i besa u poređenju sa ljudima koji ne lažu.
Niži nivo pozitivnih emocija
Osobe koje su lagale doživljavale su manje pozitivnih emocija poput lične udobnosti, sreće, olakšanja i ponosa u poređenju sa osobama koje nisu sklone lažima.
Psihološki efekti laganja su duboki i utiču na različite aspekte dobrobiti. Ovi štetni efekti potenciraju važnost iskrenosti u očuvanju zdravog psihološkog koncepta, samopoštovanja i pozitivnih odnosa s drugima.
Iako je ponekad teško odupreti se iskušenju laganja, to se može prevazići kroz razvijanje samosvesti i traženje stručne pomoći, posebno ukoliko se pretvorilo u patološko laganje.
