»Halo!«
»Šta radiš?«
»Žurim kući da spremim ručak, uskoro mi stižu iz škole.«
»Ja sam danas odlučila da nešto nabrzaka spremim. Ne mogu više. Znaš li koja mi je presija. M. da bude obrok, na vrijeme, prije škole, K. da dočeka obrok kada se vrati iz škole, različite su smjene, pa moram iz nekoliko puta postavljati pribor za jelo na sto i sklanjati. Kada su ista smjena, malo mi je lakše. Mada, i tada se desi da im ne mogu servirati jelo u isto vrijeme, jer on nekad ima šest, ona pet časova, nekad se malo zadrže, to ti je da poludiš.«
»Da. I meni je manje stresno kada imam ručak skuvan prethodnog dana, ali onda grabim da završavam druge obaveze po kući, čišćenje, pra…«
»O tome mi tek nemoj pričati. Od jutros nijesam imala kad ni kafu popiti. Ova moja ćerka mijenja po deset odjevnih kombinacija dnevno. Ni ovaj mali nije ništa bolji. Tri žene bi trebalo samo o njihovom vešu da brinu. Od kako se probudim do kasno u noć, ja rintam. Znaš li da sam čitav podrum prečistila. A, poznato ti je kakvi su podrumi u zgradama. Niko to ne održava, a ja naš detaljno očistim dva puta godišnje. Tako sam prošle subote i to odradila. I oni se čude što nema ručka. Navikli ma koliko da sam umorna da i ručak stignem da skuvam. E, taj dan sam rekla dosta je! Neće vam ništa biti da pojedete kupljeni ručak. Dako ne crknete taj jedan dan. Nije im bilo pravo. Kažu –šta bi da si zaposlena. Čuš šta bih?! Makar bih odmorila tih par sati van kuće. Vidim, te zaposlene žene se rijetko žale. Lakše je, odeš odmoriš to vrijeme na poslu, kad dođeš pozavršavaš po kući što imaš i ljepota.«
»Zašto da se žalimo?! A, jednake obaveze po kući svi imamo.«
»Znam, ali opet vam je lakše, drugačije nekako.«
»Pa jeste, jer biti cijeli dan u kući i skoncentrisan samo na kućne obaveze loše utiče na psihu. Ali, što se tiče fizičkog umora, nije nam lakše, naprotiv. Vjerovatno ima i toga o čemu ti govoriš, ali nije svuda i svakome tako. Sve to za šta imaš čitav dan, većina nas mora završiti u par sati.«
»Lakše bi mi bilo tako«.
»Zašto ne probaš?«
»Ma kakvi sad da probam i da izvrnem život za 360 stepeni. Uhvatila sam svoj red, ritam, znaš li koja bi muka bila sad prilagođavati se na potpuno drugačiji tempo?!«
»Ukoliko smatraš da je olakšavajuće, onda ne bi trebalo da predstavlja problem.«
»Jeste olakšavajuće vama koji ste tako navikli. Ja se ovako mučim godinama i pomirila sam se sa tim. Ne sjedam od jutra do mraka, to je tako. Smatrala sam da bi bilo sebično da odlazim na posao i sve kućne obaveze ostavljam za kasnije kad se napijem kafa i istračarim na poslu. Tu sam grešku napravila, trebalo je da mislim na sebe, a ne da se stavljam u položaj sluge, ali sad je kasno.«
»Upravo sam ušla u kuću, moram početi da pripremam ručak, jer djeca samo što nisu stigla iz škole.«
»Šta spremaš?«
»Imam supu i gulaš, juče popodne sam skuvala. Sad moram oljuštiti krompir za pire.«
»Podsjetila si me, juče sam vidjela super način spremanja u emisiji o kuvanju, koju vodi onaj francuski voditelj sa bradicom. Onaj koji je nekada imao svoj restoran, pa poželio da upozna tradicionalna jela što većeg broja naroda. Onda je vođenje restorana prepustio bratu, a on počeo da putuje po svijetu. Ima para, lako mu je. Potom se dosjetio da bi sve što doživljava na tim putovanjima mogao snimati. Znaš li kuda je sve bio? Ima i fenomenalnih recepata, mada i onih koje ne bih probala ni za živu glavu. U emisiji ima i lika kojeg naziva svojim pomoćnikom. A, ovaj, znaš li kako je vrckast. Mlad, nije zgodan, ali simpatičan. Ima neobičnu frizuru. I on poprilično putuje zahvaljujući učešću u emisiji. Zamisli to. To je život u punom smislu. Putovanja, upoznavanja različitih kultura, obiđeš, vidiš, probaš. A mi prinuđeni da o tome saznajemo iz emisija. Jesi li odgledala bar jednu epizodu?«
»Nisam.«
»Nešto te slabo čujem.«
»Držim telefon između uveta i ramena, jer ljuštim krompir, djeca samo što nisu stigla iz škole.«
»I ja tako mojima. Sve po satnici. Ako kasni ručak pet minuta, odmah je problem. Tako sam ih navikla. Napravila sam samo da je meni teže. Ja sam ručak završila još u dvanaest sati, bio je baš lijepo topao kad je on krenuo, a ona stigla iz škole. Oprala sam suđe, sve pozavršavala. Ne volim kad mi ostane za posle podne. Onda kafu na brzaka pijem, seriju ne mogu ljudski odgledati. E, što pomenuh serije, znaš li koju sad gledam? »Mladoženjina majka«. Ti znaš da ja te serije nešto posebno ne pratim, nemam ni vremena iskrena da budem, ali ova je super. Dobar scenario, lijepo glume. Glavna glumica je ona koja je glumila u »Zaljubljeni«. Ona prelijepa crnka krupnih očiju? Ne mogu da vjerujem da ne znaš! Ona je u ovoj novoj seriji negativan lik. A sa njom glumi i onaj simpatični plavušan iz »Ljepota ljubavi«. Njih dvoje se upoznaju na jednom putovanju na koje je ona pošla sa majkom, a on sa bratom….. Šta se to čuje?«
»Ispala mi je šerpa, jer sam je punu vode i krompira pokušala jednom rukom odnijeti do šporeta.«
»Uh, sad čišćenje. Samo ti je to falilo. Mrzim kad mi se to desi. Znaš li da se meni tako jednom ulje prosulo. Nisam mogla satima očistiti kako treba. I Jani, ovoj što živi do mene, juče prekipilo mlijeko. Osjećao se miris čitavog dana hodnicima zgrade. Inače, njoj se često to dešava. Rasijana je potpuno. Ona počne o jednom da priča, a završi sa nekom desetom temom. Tako i kad počne nešto da radi. A, ne bi ti što pomogla, to je čudo. Pitam je prije neki dan da li bi……… E, evo mi je stigla zaova. Dogovorile smo kafu. Zvaću te kad mi prođe gužva.«
(tu- tu, tu-tu)
