Mislim, evolucija je to, mi muškarci smo prosti kao nanule, vi žene ste komplikovane kao sudoku, to je to. Najpametniji muškarac nema tu sposobnost manipulacije i tehnika ispitivanja koje u svom prirodnom arsenalu ima ona najprostija žena, a inteligentne tek.
Pa to što žena mož’ da ti se usere u život, pa to nema nigde, i to u nekim slučajevima ona tupava, a o inteligentnim da ne pričamo. Mislim, kad kažem ona tpava, mislim na onu priglupu, što nije u nekom intelektulnom naponu, što nosi čupave papuče i gleda leu Kiš nedeljom i na svadbama misli da je svaka Cecina pesma posvećena njoj. Ona reaguje sad i odmah, ali opet i kod nje teško da može nešto da prođe neprimećeno.
Inteligentna žena ne reaguje odmah. To te pusti da se zaletiš, da misliš da si u pravu jedno dve do tri nedelje, da se hvališ ortacima u kafani kako si je zajebao i da pustiš mošnice da se rastrče po stanu, pa kad ih onda uhvati cvikcanglama, ne znaš šta te snašlo, ne možeš da se setiš što te sad napenalila, jer si ti i zaboravio šta si uradio, ali ONA nije. Samo se odjednom zgrbiš onako i počneš da pričaš sebi u bradu, k'o Toma Nikolić kad mu dođe neka strana delegacija pa mora da priča engleski.
Inteligentnu ženu ne možeš ni da slažeš k'o čovek, ona samo stoji i gleda te, k'o bre da zna nešto što ti ne znaš (što se obično ispostavi da jeste tako), i ti onda samo stojiš na kraju onako k'o zec pred zmijom – znaš sa koje strane vreba opasnost po život i hteo bi da pobegneš, al’ si u grču, ne trepćeš. Kao epizoda Opstanka, ti stojiš i svaki deo tvog mozga ti viče BEŽI, BEŽI, ali te telo ne sluša, ne jebe te dva posto, a ona te gleda onako kao Meduza, pogled pretvara u kamen. Pa se setiš koliko si puta video oca i dedu da stoje u ovom istom položaju, pa pomisliš da je to možda nešto nasledno, u porodici. Jeste nasledno, ali je u Prirodi.
Samo stojiš onako u stavu mirno i dobijaš tamnu boju, kao Oskar popularnosti.
I onda padneš i umreš. Jer je to daleko bolja sudbina od one koja te čeka kad te inteligentna žena dohvati u šake. Ja i dan danas imam traume kad se setim tako nekih situacija, hodam onako sokakom i samo se stresem u momentu kad se setim kako sam sve i gde najebavao. I da se ne lažemo, kako ću verovatno još mnogo puta u životu.
Tako da, postoji možda jedna stvar koja će ti u toj situaciji pomoći i dati barem nekoliko sekundi prednosti. Kad se nađeš tako u samrtnom ropcu ispred svoje inteligentne žene, samo naglas vikni prvo što ti padne na pamet, što gluplje, to bolje, čisto da je zbuniš. I onda dok njen mozak pokušava da shvati zašto si ti odjednom iz sve snage viknuo KAŠIKA, ti imaš par sekundi da pobegneš napolje i vratiš se za dve do tri nedelje, jer si tad koliko toliko bezbedan.
Inteligentna žena zna da smo mi glupi, samo što ona nauči da živi sa time. Mi, sa druge strane, ne znamo da smo glupi, mislimo da smo pametni, pa onda vremenom naučimo da živimo sa oblogama na jajima od najebavanja. I da, žena nikad neće da se hvali pred drugim ženama rečenicom KAKO JE MENI MOJ ČOVEK PAMETAN, jer druge žene znaju da laže, ne postoji pametan muškarac, ali se zato hvale kako smo mi dobri i pametni pred našim društvom, čisto da bi nas posle zajebavali da smo papučari i kako spuštamo dasku wc šolje.
Ali, sa druge strane, inteligentan muškarac bira inteligentnu ženu, jer challenge bajo moj. Samo što je osnovna razlika što inteligentan muškarac se ne ponaša uvek pametno (jer je muškarac), a inteligentna žena da (jer smo mi glupi), što kapiram da joj vremenom postane dosadno, to je kao da si ubacio tigra u azil za mačiće. Tako da, ko ima sreće da deli
život sa jednim ovakvim primerkom ženskog roda, da zna da na kraj da izađe sa njom ne može, ali zato može da provede život u pokušajima da ne bude uhvaćen u sitnim sranjima, koje mi muškarci, pravimo svakodnevno.
Ali, valjda u tome i jeste čar svega.
