Mnogi od nas ne mogu da zamisle dan bez kafe. Sa njom počinjemo jutro. Uz nju sabiramo misli i ne damo im da se razlete. Volimo da nas baš ona drži pribranim i budnim. Koncentrisanim. A najviše od svega volimo da čujemo onaj čuveni poziv na kafu i druženje.
Uz kafu počinju priče. I baš to su osećali i neki paranoični kraljevi koji su, ako se vratimo nekoliko vekova unazad, pokušavali zabraniti njeno konzumiranje, jer su verovali da se uz kafu „kuju zavere i osmišljavaju spletke“ protiv vlastodržaca.
Tokom istorije bilo je nekoliko pokušaja da se ovaj, crni napitak zabrani.
Evo ih,
Meka
Zbog straha i tvrdnje da kafa podstiče radikalno razmišljanje, bila je zabranjena u Saudijskoj Arabiji, u Meki, 1511. godine. Tačnije, gradonačelnik Meke se plašio da bi razgovori uz crni napitak mogli ujediniti njegove protivnike i svrgnuti ga sa vlasti.
Konstantinopolj
Nakon što je Murad IV zauzeo Osmanski presto 1623. godine, ubrzo je zabranio kafu i uveo kaznu za konzumiranje iste.
Kazna za prvi prekršaj bila je batinanje. Svako ko bi drugi put bio uhvaćen sa kafom bio bi zašiven u kožnu vreću i bačen u vode Bosfora!
Švedska
Švedska je zabranila kafu 1746. godine. Međutim, Vlada se nije samo na tome zadržala. Zabranjeni su i “rekviziti za kafu”. Koliko god sada to smešno zvučalo, tih godina su policajci ulazili u domaćinstva i plenili šoljice, tanjiriće, kao i bilo koje drugo posuđe koje je bilo u uskoj vezi sa kuvanjem i konzumiranjem kafe.
Kralj Gustav III je čak naredio da jedan na smrt osuđeni blizanac pije kafu, a drugi čaj, dok lekari prate koliko će šoljica morati da popiju dok ih to ne ubije. Oba osuđenika su doživela duboku starost, dok su pre njih na onaj svet otišli svi lekari koji su pratili ovaj „eksperiment“, pa i sam kralj.
Prusija
Frederik Veliki od Pruske izdao je 1777. godine proglas tvrdeći da pivo ima nadmoć nad kafom. On je tvrdio da kafa šteti konzumiranju piva u državi – i zato bi trebalo da bude zabranjena.
Pokušavajući da stane u kraj kafi, Frederik je redovno napominjao da je “Njegovo Veličanstvo odraslo na pivu”, pokušavajući nagovoriti ljude da umesto jutarnje kafice popiju pivo ili dva.
Italija
Kada je kafa stigla u Evropu u 16. veku, sveštenici su počeli vršiti pritisak, tvrdeći da se kafa treba zabraniti i proglasiti „đavoljim napitkom“. Ali papa Klement VIII, ipak je mislio drugačije. Izjavio je da je ukusna, pa se čak našalio da bi je trebalo i krstiti.
Zahvaljujući ovom papinskom blagoslovu, konzumiranje kafe se proširilo Evropom brzinom svetlosti.
Hvala Papi na blagoslovu!
A nama, nakon ovog osvrta, ne preostaje ništa drugo nego da zakuvamo jednu jaku domaću kafu i uživamo u njenom specifičnom ukusu!
