Malo se zaljubim u tebe svaki put kad ti zazvoni telefon, a ti kreneš da raspredaš o nekim svojim poslovnim zavrzlamama koje ne razumem. Ozbiljan si, drugačiji, nespretno tuđ. Vidim te prvi put. Namrštene obrve, blagi osmeh i još blažu zabrinutost. Prepoznam te u načinu na koji prekidaš vezu i ponovo uplovljavaš u naš svet.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad zažmuriš na trenutak da oteraš glavobolju koja se prikrala iz jastuka i nemirnog sna. Nemam te u tom momentu, bežiš od svega što voliš, jer ne želiš da ga dotakne taj bol. Migrene su nam najveći neprijatelji. Borimo se protiv njih poljupcima, kafom i smotanim masažama tvojih slepoočnica i tvog vrata. Ne pobedimo uvek, nekad ostavimo „da prenoći“.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad spustiš šaku na moj trudnički stomak i krvotokom razgovaraš s bebom. Taj razgovor niko sem nas ne razume. Ja prevodim svojom kožom one najkomplikovanije reči. Za ljubav nam ne treba prevod.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad u našoj devojčici prepoznam tvoju nestrpljivost i bunt. Mrštite se na isti način, grlite se na isti način, uspavljujete se na isti način. Samo vas na drugačiji način volim. Na isti se način brinem, dišem i zaljubljujem u vaše oči.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad te pronađem u nekoj zaturenoj srednjoškolskoj uspomeni, gde imaš dužu kosu i kraće brige, gde se šepuriš svojim maloletnim godinama i neiskustvom. Tamo si dečak preobučen u ozbiljno, u zrelo, u odraslo. Praviš se važan, svestan još tada koliko si mi bitan.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad po izlasku iz kuće nešto zaboraviš, pa se vratiš – i opet me poljubiš u donju usnu. Kao ovlaž, a u taj poljubac stanu svi poljupci ovoga sveta. Pravimo se da to ne znamo i ćutimo do sledećeg vatrometa na usnama. Kad se konačno desi, zaboravimo na ono čekanje između.
Malo se zaljubim u tebe svaki put kad me ušuškaš u ćebe, jastuk i svoje šake. Tvoj zagrljaj je najmekša kolevka u svemiru. Svemir je mir u svemu kad nam se dotaknu ruke.
Malo se zaljubim u tebe, jer ne smem baš uvek da ti kažem da to malo uopšte nije malo. Da postoje ljubavi od kojih raste duša. U visinu, u širinu, u dubinu. Tako da nema granica i bojazni od njenog pucanja – jer se nikad i nigde neće taj rast zaustaviti.
Da, smešno je, besmisleno naivno verovati u takvu ljubavnu bajku u ovom svetu bez čarolija. Ali, smešno je i besmisleno tužno hodati pored tebe i ne videti čaroliju u svakom zajedničkom koraku.
Zato se svaki put malo zaljubim u tebe, tek da ne ometam druge u verovanju da se ljubav ne isplati. Pravim se da su nam dugovanja velika, da smo stalno u nekom minusu, da su nam kamate sve pojele. A u stvari, dala sam ti se bez pokrića, odjednom, a ne na rate. Samo se trudim da izgleda kako se na rate zaljubljujem. Sa strane, računica mi i nije baš čista. Iznutra – naša ljubav se umiva sobom i bistro gleda u svet.
Malo se zaljubim u tebe. Al’ to malo je od svega što imam veće.
Pročitali ste Askinu priču. Legenda kaže da postoje priče koje ne daju odgovore na vaša pitanja, ali čije reči možete da osetite. U takvim pričama vežbate životnu magiju. Takva je Askina priča.
