Prestanite da ismijavate majke koje oblače sebe i djevojčice isto, jer to njih čini srećnima, a vas baš nikako ne ugrožava.
Prestanite da humanošću zovete šerove, ritvitove i lajkove.
Prestanite da se folirate da ne slušate narodnjake ili da se folirate jer ih stvarno ne slušate, jer to šta vi radite s vašim ušima nema veze s tim kakav ste čovjek.
Prestanite da glavu koristite samo za filtere.
Prestanite da komentarišete tuđu kilažu, stil oblačenja, dojke, odgoj, šminku, kišobrane, odabir partnera, ručkove, večere, visinu štikle, centimetre po raznim osnovama, jer vidite samo površinu, ispod toga su dubine do kojih vi ne možete.
Prestanite da se omalovažavate pred drugima.
Prestanite da mašete tim helijumskim samopouzdanjem koje, ako samo malo pustite, odleti od vas jer vam nikad nije ni pripadalo.
Pestanite da se naslađujete pljuvanjem drugih, jer kad to neko vama uradi – biće baš gorko.
Prestanite da vodite rasprave na internetu, jer jedino stvarno u tome je gubitak živaca.
Prestanite da čekate ponedjeljke, počnite sad.
Prestanite da svoje praznine popunjavate ljudima koji to ne zaslužuju, popunite sami sebe samima sobom.
Prestanite da čitate samo naslove, pročitajte knjigu.
Prestanite da kukate, riješite uzrok kukanja ili ako ne možete, prihvatite ga.
Prestanite da čekate da se nešto loše desi, jer možda neće, a i ako se desi, proći će, jer sve prođe.
Prestanite da pratite ljude, bilo gdje, koji vas nerviraju i koje pratite samo da biste imali u koga da upirete prstom.
Prestanite da mislite da se bolest dešava samo drugima i počnite da brinete o sebi već danas.
Prestanite da dozvoljavate drugima da o ljudima koje tvrdite da volite pred vama pričaju loše.
Prestanite da mislite da ste magistar roditeljstva i da sve o tome znate, jer pojma nemate.
Prestanite da pljujete muževe jer je to sad trendi, pohvalite ih kad zasluže, kritikujte kad zasluže – ali u vaša četiri zida.
Prestanite da održavate prijateljstva koja su već dugo na aparatima, let it all go. I ti gubici se prežive.
Prestanite da visite ne telefonima, na tastaturama, na mrežama i da za to kao izgovor koristite posao.
Prestanite da živite na poslu, prođe vam život.
Prestanite da dozvoljavate drugima da iskorištavaju vaše vrijeme kako bi oni imali svoje vrijeme za sebe.
Prestanite da hranom kompenzujete manjak ljubavi.
Prestanite da kritikujete sami sebe toliko da ste nesposobni da primite kompliment bez da za kompliment nađete kritiku samog sebe.
Prestanite da kad se gledate u ogledalo na sebi vidite samo ono što biste mijenjali.
Prestanite da volite više druge nego sebe.
Prestanite da se tjerate da budete srećni – tuga je okej.
I sad zamijenite svaku od ovih 28 stavki s onim što biste mogli da počnete, kad gore navedeno prestanete.
Evo, i ja ću.
