Život može da bude težak i usamljen, čak i okrutan i surov i ružan. Ali život isto tako i isceljuje i nudi nadu i lepotu i dobrotu i radost i ljubav.
Emocije su instinktivne, intuitivne ljudske reakcije na povrede i nade i ružnoću i lepotu života.
Nemamo ništa veću kontrolu nad neprekidnim prilivom emocija, nego što je imamo nad nasumičnim dešavanjima u svetu oko nas. Proživljavanjem tih sirovih emocija započinjemo svoje ljudsko putovanje.
Prepoznavanje i obrađivanje tih emocija sa svešću i mudrošću, i reagovanje sa saosećanjem prema sebi samima i prema drugima, traži strpljenje i praksu.
Dok smo deca, model emocionalne inteligencije naših roditelja i staratelja daje nam sredstva koja su nam potrebna da bismo izgradili i oplemenili svoju sopstvenu unutrašnju emocionalnu inteligenciju dok rastemo, dok nam s druge strane nezreli ili nasilni roditelji i staratelji ostavljaju duboke povrede, ne samo time što nam ne daju sredstva za emocionalnu inteligenciju koju bismo mogli da ponesemo sa sobom u odraslo doba, nego i time što je, zbog odsustva primera kako emocionalna inteligencija deluje i izgleda, oštećena naša sposobnost da prepoznamo disfunkcionalne reakcije na normalne emocije.
Kada nemamo sposobnost da prepoznamo da imamo problem sa svojim emocionalnim odgovorima, skloni smo da pribegavamo instinktu, a ne svesnoj nameri u svojim reakcijama prema svetu. I tada, kada naše sirove, neprocesuirane emocije pokrenu negativne reakcije ljudi oko nas, možda ćemo se povući i postati samodestruktivni ili sve agresivniji zato što osećamo da smo progonjeni i reagovaćemo sa gnevom i bolom i ogorčenjem.
Život može da postane galerija ogledala koja nam odražavaju našu ličnu disfunkcionalnost i gnev, i čak bez svesti o tome, postajemo uhvaćeni u začarani krug…
“Isceljivanje naših ranijih bića nije lako, ali jeste moguće. Počinje tako što prepoznajemo da postoji problem, pre svega; zatim otkrivamo povređeno dete u sebi, koje i dalje poseže za nama, tražeći savete i nadu i ljubav; zatim nežno i svesno ispunjavamo potrebe tog sitnog, uplašenog, usamljenog malog bića, da bi ono moglo konačno da izraste u celovitog i zdravog, emocionalno inteligentnog čoveka.”
Preuzeto sa: instagram.com
