Međutim, upravo je teško detinjstvo odredilo životni put Jozefa H. Pilatesa, fitnes gurua koji je osmislio jedan od najpopularnijih metoda za vežbanje na svetu.
Sin oca gimnastičara grčkog porekla i majke Nemice koja se bavila prirodnim načinima lečenja, Pilates je oduvek bio zainteresovan za svoje telo, odnosno za granice snage i savitljivosti koje može da prevaziđe.
Njegova metoda vežbanja kombinuje različite discipline, poput gimnastike i joge, ali direktna inspiracija došla je iz životnjskog sveta.
„Nazvao je taj metod ‘kontrologija’, pošto je cilj bio da um kontroliše telo i usklađuje njegovu snagu s savitljivošću,” ispričala je Meri Bouen, najstarija živa Pilatesova učenica, u intervjuu za BBC 2018. godine.
Priseća se dana kada je prvi put ušla u studio svog nemačkog učitelja i njegove supruge Klare u Njujorku, krajem pedesetih godina.
„On je proučavao pokrete beba i mačaka, koje je smatrao najsavršenijim stvorenjima na svetu i došao do zaključka da mačka sve može da uradi bolje od nas”.
„Mačka ne koristi sve delove tela sve vreme nego ekonomiše, naizmenično se odmara i kreće, a meni je ta veština u tom trenutku baš trebala”, rekla je nekadašnja balerina.
Internirani inovator
Pilates je pre dolaska u Njujork živeo u Engleskoj, gde se doselio uoči Prvog svetskog rata i radio kao bokser i cirkuski izvođač.
Po izbijanju sukoba je kao nemački državljanin bio interniran na ostrvo Man, gde je razvio svoj sistem vežbanja.
Tamo je tri i po godine radio u bolnici, a istovremeno je držao vežbe tokom kojih je učio internirce kako da kombinacijom pokreta i disanja poboljšaju svoju fizičku spremu.
Tamo je, uz pomoć žica i federa iz dušeka, napravio spravu za vežbanje koja je pacijentima omogućavala da vežbaju ne napuštajući krevet.
Shvatio je da otpor koji stvaraju žice može da se iskoristi kako bi se ograničio raspon pokreta tokom vežbi.
Po završetku rata, preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je upoznao Klaru, kojom se oženio.
Tamo je u zgradi gde su već postojale vežbaonice za gimnastiku i ples otvorio studio za ‘kontrologiju’, i tako privukao plesače i akrobate.
Objavio je i knjigu, ali je njegov sistem vežbanja postao popularan tek nakon što je 1967. godine umro.
Nasleđe
„On se nikada nije obogatio od ovog posla, nije umeo da se reklamira,” rekla je Bouen.
„Ovaj svet je napustio ljut, jer nije ostvario svoj cilj, a to je ono što imamo danas – da je ovaj način vežbanja prepoznat širom sveta”.
Bouen je objasnila da je, posle Pilatesove smrti, postojao sedmogodišnji period tokom kojeg su njegove metode bile ugrožene.
„Nije nas bilo mnogo, a on je bio naš učitelj, naša duša”, priseća se Bouen.
„Nastavila sam da vežbam, ulazila dublje u ceo koncept, ali su me tek posle 16 godina ljudi sa kojima sam radila pitali šta sam radila sa spravama i tražili da ih naučim”, kazala je.
Bouen veruje da su ljudi tada shvatili kakva je korist od vežbanja i u drugoj polovini 1970-ih i prvoj polovini 1980-ih ovi metodi su postali popularni.
Na kraju krajeva, „to je pozivnica da otkrijete sve vrste pokreta koje telo može da napravi”.
