Osmomartovski vrisak u lice patrijarhata

Danas je još jedan dan kada nećemo dozvoliti da patrijarhalno društvo relativizuje našu borbu. I kada nećemo dozvoliti da jedan dan obriše istoriju potčinjenosti žena patrijarhalnom sistemu. Nijedna lepa reč i nijedan kompliment koji dobijemo ne čine da zaboravimo ranija nasilja i degradiranja. 

Mi želimo borbu i solidarnost. 

Ne želimo selektivnu podršku uz cvet, vaučer i masažu.

Želimo da ne relativizujete traume žrtava. 

Želimo da ne pomislite “sad su sve silovane”.

Želimo da stojite rame uz rame sa svakom od nas.

Želimo da preduzetnica sme da zatrudni.

Želimo da zauvek zabranimo dečje brakove.

I da nikada ne pomislite da imate pravo na život žene.

Da nikada ne pomislite da možete odlučivati umesto nas.

Želimo inženjera i inženjerku, obućara i obućarku, spremača i spremačicu.

Osmi mart znači da pružate podršku u borbi za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost žena i muškaraca.

Znači i da ćete odgovoriti na nepravdu.

Da poštujete pravo na telesni integritet.

Da ne preispitujete svaki naš vrisak za pomoć

Jer vrisak znači da smo predugo trpele.

Ako ovo ne možete, nemojte ni karanfil.

Rodna nejednakost prožima svaki deo naše kulture.

Čak i ako pokušamo da kontrolišemo razgovore u sopstvenom krugu, rodne predrasude se nekako provuku.

Patrijarhalno društvo je spremno da do te mere umanji žensko iskustvo, da i u traumama, zlostavljanju i uznemiravanju vidi priliku da se ponovo bavimo njime i predstave sebe kao žrtve.  Da naš vrisak i borbu pretvore u odbranu svojih hijerarhijskih privilegija. Njima je relativizovanje najjače oružje.

Što nisi prijavila ranije

Šta si tražila s njim

Ko zna kako si ga isprovocirala

Nije to baš tako bilo

Iza svake priče o zlostavljanju, silovanju i traumi, neki ljudi mrmljaju da žene žele malo pažnje. 

Iza svake #nisamprijavila ispovesti postoji sumnja da li je baš toliko žena doživelo zlostavljanje.

Kada su Milena Radulović i Iva Ilinčić progovorile dobile smo još jedan dokaz da rat nije završen. Ne znam da li smo svi svesni tog iskoraka, ali njih dve su pokrenule najglasniju revoluciju koja se na našim prostorima nije dogodila godinama unazad. Žene su rekle da više neće da ćute. To nam je sada manir. I obrisale smo ono “požrtvovanost je najvažnija ženska osobina” jer, jednostavno, nije.

A kada sledeći put budu pisali istoriju borbe za rodnu ravnopravnost, nova velika imena biće upisana.

Živela ženska prava!