Da kad padnem ne ustajem odmah
da puzim
da razdirem kolena
kad budem do neba glavu kasnije podigla
znaću zašto me boli
Ti si jednom pred zoru plakao
kako to da te takvog volim
I kako uopšte znam da te volim
A,
Isto si tako dva sata vozio do mog’ omiljenog sladoleda
I uvek sam imala punu vaznu suncokreta
I kako baš nikad nisi dopustio da ružno sanjam ili da propustim zalazak sunca
Ti si za mene pravio kuću
Pored mora,
Dom
Biće plave roletne, i imaću ljuljašku, čitaću knjige i ispijaću vino
Kasno u noć kad ne budem mogla,
od ljubavi
da zaspim.
