Od kad su mi odrezali pupčanu vrpcu
mahalske alapače mi sugerišu
da skratim jezik
snizim štiklu
produžim suknju
Dežurna gunđala mlate
kako sam premlada
i prestara
hirovita
otresita
ponosita
s glavom u oblacima
bogzna kakva
Koštaće me, kažu, moja pamet
hrabrost
i sloboda
da ovaj jedan život živim po svome
van svih mjera
okvira
moranja
preko država
i kontinenata
želja
ambicija
imanja
i izgleda
A ja još nisam srela veće sreće i muškosti
do u ovih jedva pedeset kilograma
što gustira život
sa srednjim prstom u vazduhu
i dolijeva ulje na vatru
dok mrmljaju
šta god da mrmljaju
zajedljivi
izgubljeni
nebitni.
Piše: Ajla Karajko
