“Mnogo biram i teško pustim ljude blizu, ali kada odaberem to na kraju bude pogrešan izbor.”
“Uvek dajem sve od sebe i na kraju ne dobijem ništa.”
“Plašim se da budem povređen/a jer je do sada uvek bilo tako. Ne verujem nikom.”
“Ja sam empata i uvek privučem manipulatore.”
Ovo su samo neke od rečenica koje često čujem u razgovoru sa ljudima.
Da krenemo od osnovne poruke.
SVAKI ODNOS KOJI IMAMO SA NEKIM JE OGLEDALO ODNOSA KOJI IMAMO SAMI SA SOBOM!
Dakle, ako vas partner non-stop laže zapitajte koliko lažete sami sebe?
Ako vas partner vara, razmislite kako vi varate i obmanjujete sami sebe?
Ako vas partner ne ceni, razmislite koliko vi cenite sebe?
Ako vam je partner manipulator, razmislite da li su vaše granice jasno postavljene ili pravite bezbroj kompromisa zato što ste gladni ljubavi?
Uvek kada jednim prstom uperimo ka drugom, tri prsta su uperena ka nama!
RAD NA PARTNERSKIM ODNOSIMA JE RAD NA SEBI.
NE TRUDITE SE DA MENJATE PARTNERA, TO JE GUBLJENJE VREMENA, ŽIVACA I ŽIVOTNE ENERGIJE.
MENJAJTE SEBE.
Kada menjate sebe, partnera možda povuče vaša promena da i on poradi na sebi.
Ako želite da poradite na sebi, da naučite da poštujete sebe i postavljate granice, da imate više samopouzdanja, da pravite mudrije izbore, preporučujem vam Dnevnik Transformacije.
Da razrešimo zablude o ljubavi:
- Neće doći princ na belom konju.
- Nećete pronaći princezu iz bajke.
- Filmovi nas lažu, to što je na filmovima uglavnom nije prava ljubav nego patetične tvorevine, podstaknute ljudskom potrebom za ljubavlju i iluzijama. Stvaraju iracionalna očekivanja. Da ne generalizujem, ali većina romantičnih filmova je takva.
- Ne postoji savršen partner, baš kao što ne postoji ni savršen čovek.
- Ljubav nije žrtvovanje uz potpuno isključivanje mozga i gaženje samopoštovanja.
- Rađanje deteta ne spašava loš brak.
- Zaboravite na traženje druge polovine. Budite celina i težite tome da nađete partnera koji želi da bude celina.
- Nije zadatak partnera da vas učini srećnim. Vaš zadatak je da sebe učinite srećnim.
- Ljubav nije simbioza.
- Za zdrav odnos nije dovoljno samo zaljubiti se i očekivati da će ljubav zauvek trajati. Na izgradnji i održavanju kvalitetnog odnosa se radi. Ne prepušta se vremenu i slučaju.
- Ljubav nije konstantna patnja – to je samo ideja romantizovana kroz romane i boemske pesme.
- Ljubav nije zanemarivanje sebe zbog drugog.
Od čega zavisi kakvog partnera biramo?
Iznenadićete se koliko je slojevito. 
- Afektivni stil,
- Slika koju imamo o sebi,
- Samosvest,
- Slika koju imamo o svetu – da li je svet sigurno ili opasno mesto, da li smemo da verujemo drugima,
- Ideja koju imamo o pravoj ljubavi,
- Model ponašanja koji je viđen u porodici.
Kada krenem u razgovor sa klijentima, na osnovu nekoliko rečenica koje kažu o sebi, već imam sliku o tome kakve partnera biraju i koje probleme imaju u partnerskim odnosima.
Nisam vidovita. Biće jasnije u nastavku teksta.
Šabloni koji se ponavljaju pri izboru partnera
Ovo su ponavljanja koja se često sreću:
1) Žene koje previše daju sebe
Ovo se naravno ne odnosi samo na žene, ali iz mog iskustva sa klijentima, kod žena je češće.
Žrtvuje sebe, svoju energiju, vreme, uživanje, interesovanja, hobije, svoju celokupnu ličnost zarad partnera.
Koliko god joj se čini da je sve to bezuslovno, ipak oseća razočarenje, iscrpljenost, umor, bol, povređenost zato što joj ništa nije uzvraćeno.
Često joj zaista ništa ne bude uzvraćeno jer partner sve to vremenom shvata zdravo za gotovo i njegovo poštovanje nestaje, dok sve to što ona radi smatra njenom obavezom umesto njenom dobrom voljom.
I to je sasvim prirodno, nije kriv partner.
Pitajte sebe koju potrebu sebi ispunjavate besomučnim davanjem?
Da li mislite da morate napornim radom i trudom da dobijete ljubav i da je bez tolikog žrtvovanja niste vredni?
Da li ste ovako osvajali i roditeljsku ljubav kada ste bili mali, ali njima nikada nije dovoljno pa je nikada zaista niste osvojili?
Ovde ima više mogućih razloga, ali je bitno ne zanemariti i biološke, verske i kulturološke razloge.
Žene su prirodno stvorene da više brinu, da grade i neguju odnose, da više pažnje poklanjaju potrebama drugih nego sebi – jer je sve to potrebno za podizanje dece. Evolucija je tako uredila.
Mnoge žene ovde pomešaju lončiće pa majčinski instinkt prenesu na partnera.
Sigurno znate takve žene ili ste vi takva žena (okej je, nema razloga za sramotu) koja daje uputstva za život svom partneru, objašnjava mu kako da vozi, kako da se obuče, kako da se ponaša, prekoreva ga kao malo dete i uguši ga svojom ljubavlju, brigom i vaspitnim porukama.
Ovakva žena zaista ima dobru nameru i zaista voli tog muškarca, ali nažalost obično takva žena ne prođe baš najbolje jer muškarcu suštinski nije potrebna mama nego žena.
Imamo i žene koje odu u potpuno drugu krajnost da im je ispod časti da urade bilo šta za svog muškarca i da mu na bilo koji način pokažu naklonost jer emotivnost smatraju slabošću. U takvom odnosu nema prostora da se odnos razvije jer su stalno u gardu.
Ovo su uglavnom žene koje nisu dobile roditeljsku ljubav u meri ili obliku u kom je njima bila potrebna. Uglavnom su imale emotivno i/ili fizički odsutnog oca i majku koja je isto tako davala previše sebe i bila pasivna u odnosu.
Drugi mogući scenario je da je majka bila preterano zahtevna i dominantna prema tom detetu pa je ono ceo život u borbi za osvajanje ljubavi – važnija su postignuća tog deteta nego njegove emotivne potrebe.
Ovakve žene uglavnom nađu muškarce koji su na neki način emotivno nedostupni jer je takvim ženama potrebno da OSVAJAJU ljubav. Biraju muškarce koji se svesno ili nesvesno plaše vezivanja, koji su skloni kratkim vezama i prevarama, koji su već zauzeti ili pak nađu partnera koji od žene traži zamenu za mamu.
Jasno vam je kako ova žena na kraju ipak bude povređena.
Ovo se ponavlja iz veze u vezu dok žena ne promeni SEBE.
Kod muškog sveta je slična priča. Ako je muškarac imao emotivno i/ili fizički nedostupnu majku, ako majka nije najbolje znala kako da odgovori na potrebe tog dečaka, njega će privlačiti žene koje su emotivno nedostupne, dominantne, zauzete, koje su sklone kratkim vezama i prevarama ili sa druge strane neće imati osećaj da poštuje žene pa će ih tretirati kao prolazne avanture.
Ni ovaj muškarac na kraju nije srećan jer oseća da ga niko stvarno ne razume i ne uspeva da održi stabilnu vezu. Ako veza ipak potraje, moguće je da ovaj muškarac postane ljubomoran i kontrolišući jer suštinski nema dovoljno poverenja u žene.
Ovo se takođe ponavlja iz veze u vezu dok muškarac ne promeni SEBE.
2) Strah od napuštanja
Ovo je dosta izraženo i kod muškaraca i žena. Osoba koja ima ovaj strah u dubini duše misli da ne zaslužuje ljubav. Da je previše zahtevna, teška, čudna, da je nemoguće da je neko voli, da su je ionako svi do sada napustili i da ni ovog puta neće biti drugačije.
Ovo su osobe koje teško ulaze u odnos i još teže prekidaju odnose. Njima je kraj odnosa kao da zauvek gube tu osobu i svaki i najmanji “pokazatelj” da se partner hladi u njima izaziva separacionu anksioznost, tugu, bes, do te mere da im takvo stanje narušava svakodnevno funkcionisanje. Stalno su u grču da li će ih partner napustiti.
Ljubomora i nepoverenje su ovde česte teme.
Osoba koja ima ovaj strah je spremna na brojne kompromise, na sklanjanje svojih potreba kao preteranih, na gledanje kroz prste partneru, na ponižavanje zarad zadržavanja partnera.
U pozadini su uglavnom roditelji koji jednostavno nisu razumeli emotivne potrebe deteta (često ni svoje), dete je za njih bilo PREemotivno, PREzahtevno, previše hirovito… jednostavno preterano komplikovano da razumeju koje su istinske potrebe tog deteta. Dete još tad pravi zaključak “Mene niko ne može stvarno da voli.”
Ovo uverenje mnogi nose nesvesno. To su uglavnom klijenti koji mi se jave uz reči “Meni nema pomoći”.
Zadatak partnera jeste da svojim akcijama i rečima dokaže ovoj osobi da je dovoljno dobra, dovoljno vredna i da neko istinski može da je voli. Međutim, koliko god da partner pokazuje ljubav – bezuspešno je.
Osoba koja ima strah od napuštanja na kraju zaista bude napuštena jer partneru dosadi da je non-stop uverava da mu je zaista stalo.
Koliko god da se partner trudi, neće biti dovoljno jer osoba koja ima ovaj strah mora prvo SEBE da ubedi da je vredna ljubavi.
Strah od napuštanja može biti isprepleten sa strahom od vezivanja.
Mnoge osobe imaju strah od vezivanja jer se boje napuštanja. Znaju koliko im emotivni život potencijalno remeti psihički mir pa biraju ipak da ne ulaze u nešto ozbiljno. Površne veze su im uglavnom okej. Kada se veza ipak uozbilji oni biraju da ostaju na površini, odnosno jednom nogom unutra, drugom napolje.
Tako se u paru često nađu osoba koja se boji napuštanja i osoba koja se boji vezivanja.
Jedna je “needy” dok druga beži. Kada se prva malo ohladi, druga se zagreje i to tako ide naizmenično.
Uz individualni rad na sebi, ovakvi pojedinci mogu uspešno poraditi i na odnosu i kreirati zdravu vezu.
3) Problematični partneri – želimo da ih spasemo
Mislimo je da ćemo uz dovoljno razumevanja, podrške, ljubavi uspeti da pomognemo problematičnoj osobi.
Ili bar da je motivišemo da se promeni zbog nas.
Dešava se da su ovde oba partnera problematična, da su skloni autodestruktivnim ponašanjima koje može uključivati i zloupotrebu supstanci. Nije nužno tako. Ovo ponašanje može predstavljati zamenu za samospasavanje kroz pokušaj spasavanja partnera.
Ljudi koji su skloni izboru ovakvih partnera su empatični i osetljivi na potrebe drugih. Interesantni su im drugačiji ljudi, imaju toleranciju za različitosti, ne osuđuju druge, imaju razumevanja za sve.
Nemaju čvrste granice, niti poštuju tuđe granice – uglavnom ne iz loše namere.
Ovo su turbulentni odnosi, obojeni stalnim pokušajima da promenimo drugu osobu jer je suštinski nismo ni prihvatili takvu kakva jeste već njen potencijal. Odnosno, nismo prihvatili osobu nego našu sliku kakva bi ta osoba mogla da bude.
Da se podsetimo, NIKOG NE MOŽEMO DA PROMENIMO AKO NEKO NE ŽELI SAM SEBE DA MENJA.
Moguće je da su osobe koje su sklone tome da spašavaju druge imale takvu situaciju u porodici da su oni morali da preuzmu ulogu roditelja svojim roditeljima, ili da su imali jaku svest o teškoćama kroz koje su njihovi roditelji prolazili.
Ovo je opširna tema o kojoj je napisana odlična knjiga koju preporučujem, ostaviću link na kraju teksta.
4) Partneri skloni psihičkom i/ili fizičkom zlostavljanju
Nažalost, nasilnik je uglavnom svedočio nasilju i u svojoj primarnoj porodici. Često je sastavni deo priče i alkoholizam. Bitna stvar koju želim da napomenem u ovom kontekstu jeste da tokom vremena, kako se zavisnost pojačava i konzumacija bude sve češća, javljaju se paranoidne ideje ljubomore. Partner počinje da umišlja prevare i to do jako bizarne prevare. Ovo je potrebno ozbiljno shvatiti. Fitilj je već kratak zbog dugogodišnje konzumacije i sva eksplozija ide ka partneru. Koliko god da verujete, koliko god obećanja da čujete, koliko god “Neću nikada više” ovo se skoro nikada ne menja i često se završava tragično.
Radila sam sa ženama koje su ovo gledale u svojoj porodici, koje su sada u konstantnom strahu, anksiozne i teško grade zdrave odnose. Zapravo, često prolaze identično kao majka koju su gledale dok su odrastale. Često nađu jednako problematičnog partnera kakav je bio njihov otac. Ovo je tužno jer takve žene ceo život pate. Ako se nalazite u ovakvoj porodici potražite pomoć stručnog lica što pre.
Radila sam i sa klijentima koji su ovo gledali u porodici ali su čvrsto odlučili da nikada neće biti takvi i da će biti sušta suprotnost. Moguće je i to. Ti ljudi su za mene heroji jer pored svih užasa kojim su svedočili, nisu izgubili nadu da može mnogo bolje, nisu krivili roditelje već su u potpunosti preuzeli odgovornost za sebe i svoj život.
Zaključak:
Za svesno partnerstvo potrebne su dve svesne individue.
Dve osobe koje neće projektovati svoje probleme i želje na drugu osobu već će se zagledati prvo u sebe i videti šta tu može da se uradi.
IDITE KOD PSIHOLOGA, NIJE SRAMOTA.
Možete imati neuporedivo kvalitetniji život na svim poljima ako bar jednom mesečno porazgovarate sa nekim ko se školovao da vam pomogne u tome.
Ako želite da radite na sebi i partnerskim odnosima preporučujem da poručite Dnevnik Transformacije neka to bude prvi korak. Može MNOGO da vam pomogne da popravite odnos koji imate sami sa sobom i da shvatite zašto birate određeni tip partnera i kako da to promenite.
Super je imati prijatelja, super je da se uz kafu požalite nekom o ovim temama, super je ako ima ko da kaže “Ma otkači ga/otkači je” ali čak iako otkačite tu trenutnu osobu pojaviće se sledeća koja će biti ista jer vi sa sobom niste rešili glavni problem.
PARTNERI SU NAM SAMO OGLEDALO ODNOSA KOJI IMAMO SAMI SA SOBOM.
