Od „gigila” preko „vabi-sabija” do „taraba”, postoje brojne strane reči za emocije bez ekvivalenta ne engleskom ili nekom drugom jeziku.
Da li ste ikada osećali mbuki-mvuki – neodoljivu želju da „strgnete odeću sa sebe dok plešete”?
A možda malo kiliga – lepršavi, treperavi osećaj dok razgovarate s nekim ko vam se sviđa?
Šta je sa uitvaienom – koji otelotvoruje revitalizujuće efekte šetnje na vetru?
Ove reči, uzete iz bantua, tagaloga i holandskog, nemaju direktan engleski ekvivalent, ali predstavljaju veoma precizno emocionalno iskustvo zanemareno u drugim jezicima.
Tim Lomas sa Univerziteta Istočnog Londona želi da ih učini poznatijim.
Lomasov Projekat pozitivne leksikografije želi da dočara raznovrsne ukuse dobrih osećanja (od kojih su neka izričito gorko-slatka) iz čitavog sveta, u nadi da bismo mogli da počnemo da ih uvrštavamo u naše svakodnevne živote.
Engleski je već pozajmio mnoge emocije iz drugih jezika, na kraju krajeva, setite se samo „frisona” iz francuskog ili „šadenfrojde” iz nemačkog, ali mnogo ih je više koje se još nisu zapatile u rečniku.
Lomas je pronašao stotine ovih „neprevodivih” iskustava, a može se reći da se nalazi tek na početku.
Ako naučimo ove reči, nada se on, to bi nam omogućilo bogatije i suptilnije razumevanje nas samih.
„One nude veoma drugačiji pogled na svet.”
Lomas kaže da je prvi put bio inspirisan na ovu akciju kad je čuo predavanje o finskom konceptu sisua, koji je neka vrsta „izričite rešenosti uprkos neprijateljstvu”.
Prema osobama kojima je finski jezik maternji, engleske predstave o „srčanosti”, „istrajnosti” ili „otpornosti” nisu ni blizu opisa unutrašnje snage koju najbolje opisuje njihov specifičan izraz.
On je bio „neprevodiv” u smisli da nije postojao direktan ili lak ekvivalent utkan u engleski rečnik koji može da dočara to duboko značenje.
Zaintrigiran, počeo je da lovi nove primere, prosejavajući akademsku literaturu i pitajući svakog stranog poznanika za njegove vlastite primere.
Prvi rezultati ovog projekta bili su objavljeni u Časopisu pozitivne psihologije.
Mnogi od izraza su se odnosili na krajnje konkretna pozitivna osećanja, koja često zavise od veoma određenih okolnosti:
Desbundar (portugalski) – osloboditi se inhibicija dok se provodite
Tarab (arapski) – muzikom izazvano stanje ekstaze ili očaranosti
Šinrin-joku (japanski) – opuštanje dobijeno kupanjem u šumi, figurativnom ili bukvalnom
Gigil (tagalog) – neodoljiva želja da se štipne ili stisne nekoga zato što je voljen ili cenjen
Juan bei (kineski) – osećanje potpune i savršene ostvarenosti
Ikcuarpok (inuitski) – anticipacija koju neko oseća dok čeka nekoga, kad izlazi napolje svaki čas da vidi da li je taj neko stigao
Ali su zato druge reči predstavljale složenija i gorko-slatka iskustva, koja mogu da budu ključna za naš razvoj ili ukupan napredak:
Nacukaši (japanski) – nostalgična čežnja za prošlošću, uz radost zbog drage uspomene, ali i tugu jer je više nema
Vabi-sabi (japanski) – „mračna, pusta uzvišenost” usredsređena na prolaznost i nesavršenost lepote
Saudade (portugalski) – melanholična čežnja za nekom osobom, mestom ili stvari koja je daleko ili prostorno ili vremenski – nejasna, snena tuga za fenomenom koji možda čak ni ne postoji
Zenzuht (nemački) – „životne čežnje”, intenzivna žudnja za alternativnim stanjima ili doživljajima života, čak i ako su nedostižna.
Pored ovih emocija, Lomasova leksikografija zabeležila je lične karakteristike i ponašanja koja bi mogla dugoročno da odrede naše blagostanje i načine na koje imamo interakciju sa drugim ljudima.
Dadiri (australijski aboridžinski) izraz – duboki, duhovni čin reflektivnog i učtivog slušanja
Pihentađu (mađarski) – bukvalno znači „odmornog mozga”, a opisuje ljude kojima brzo radi mozak i mogu da smisle sofisticirane šale ili rešenja
Desenrascanko (portugalski) – umešno se ispetljati iz problematične situacije
Suha (Sanskrit) – iskrena, trajna sreća nevezana za okolnosti
Orenda (jezik Hurona) – moć ljudske volje da promeni svet uprkos moćnim silama kao što je sudbina
Možete pogledati još mnogo primera na njegovoj internet stranici, gde takođe možete da priložite i vlastitu reč.
Lomas spremno priznaje da su mnogi opisi koje je ponudio do sada samo aproksimacije pravog značenja dotičnih izraza.
„Čitav projekat je delo u nastanku i želim stalno da dorađujem definicije reči na spisku”, kaže on.
„Definitivno su mi dobrodošle povratne informacije ljudi u tom pogledu.”
U budućnosti, Lomas se nada da će drugi psiholozi možda početi da istražuju uzroke i posledice ovih iskustava, da bi poboljšali naše razumevanje emocija iza koncepata na engleskom koji su do sada dominirali istraživanjem.
Ali proučavanje ovih izraza neće biti samo od naučnog značaja; Lomas podozreva da bi pobliže upoznavanje sa tim rečima zapravo moglo da promeni način na koji doživljavamo sebe, skrenuvši našu pažnju na neuhvatljiva osećanja koja odavno ignorišemo.
„U našem toku svesti, tom naletu različitih senzacija i emocija, toliko toga treba obraditi da mnoga od njih prođu mimo nas”, kaže Lomas.
„Osećanja koja smo naučili da prepoznajemo i etiketiramo su ona koja primećujemo, ali ima ih mnogo više kojih možda nismo svesni.
„I zato mislim da ako dobijemo ove nove reči, one mogu da nam pomognu da artikulišemo čitave oblasti iskustava koja smo tek samo ovlaš primećivali.”
Kao dokaz, Lomas ukazuje na radove Lise Feldman Baret sa Severoistočnog univerziteta, koja je pokazala da naše sposobnosti da identifikujemo i etiketiramo naše emocije mogu da imaju dalekosežne posledice.
Njena istraživanja su bila inspirisana opservacijom da određeni ljudi koriste različite reči za emocije zamenljivo, dok su drugi izuzetno precizni u vlastitim opisima.
„Neki ljudi koriste reči kao što su anksiozan, uplašen, besan, zgađen da bi govorili o opštim afektivnim stanjima lošeg raspoloženja”, objašnjava ona.
„Za njih su oni sinonimi, dok su za druge ljude oni distinktivna osećanja sa distinktivnim delima povezanim sa njima.”
To se zove „emocionalnom granularnošću” i ona je obično meri tražeći od učesnika da ocene vlastita osećanja svakog dana u periodu od nekoliko nedelja, pre nego što izračuna varijacije i nijanse u okviru njihovih samih izveštaja: da li se isti stari izrazi uvek poklapaju, na primer.
Vabi-sabi je japanski izraz koji opisuje naše divljenje prolaznoj i nesavršenoj lepoti – kao što je neuhvatljiva blistavost trešnjinog cveta
Što je još važnije, otkrila je da ovo onda određuje koliko se dobro snalazimo u životu.
Ako bolje možete da odredite da li osećate očaj ili anksioznost, na primer, možda ćete moći bolje da odredite kako da zalečite ta osećanja: da li da razgovarate sa prijateljem ili pogledate neku komediju.
Ili sposobnost da identifikujete nadu posle razočaranja mogla bi da vam pomogne da potražite nova rešenja za vaš problem.
Na taj način, emocionalni vokabular je pomalo kao telefonski imenik, koji vam omogućava da primenite veći broj strategija za izlaženje na kraj sa problemima u životu.
I zaista, ljudi koji imaju više poena što se tiče emocionalne granularnosti, mogu lakše i brže da se oporave od stresa i manje su skloni da piju alkohol kao način oporavka od loših vesti.
To čak može da poboljša vaš uspeh u školi.
Mark Breket sa Univerziteta Jejl je otkrio da učenje desetogodišnje i jedanaestogodišnje dece bogatijem vokabularu unapređuje njihove ocene na kraju godine i promoviše bolje ponašanje u učionici.
„Što je granularnije naše iskustvo emocija, sposobniji smo da razlučimo vlastiti unutrašnji život”, kaže on.
I Breket i Baret se slažu da bi Lomasova „pozitivna leksikografija” mogla da bude dobar podsticaj započinjanju prepoznavanja suptilnijih kontura našeg emocionalnog pejzaža.
„Mislim da je to jako korisno – možete da se setite reči i koncepata sa kojima su povezani kao alatima za život”, kaže Baret.
One bi čak mogle da nas inspirišu da isprobamo neka nova iskustva ili da posmatramo stara u nekom novom svetlu.
To je pravac istraživanja koje bi Lomas voleo bolje da istraži u budućnosti.
U međuvremenu, Lomas se i dalje trudi da proširi leksikografiju, koja sve više raste i raste.
Od svih reči koje je pronašao do sada, Lomas kaže da je najčešće zatiče sebe kako razmišlja o japanskim konceptima kao što je vabi-sabi (ta „mračna, puta uzvišenost” koja obuhvata prolaznost i nesavršenost).
„Ona govori o ideji o pronalaženju lepote u fenomenima koji su zastareli i nesavršeni”, kaže on.
„Kad bismo svet posmatrali kroz tu prizmu, to bi mogao da bude drugačiji način doživljavanja života.”
