I
Kako se povezujemo
Kroz vreme i prostor,
Savijamo ga i oblikujemo
Po nahođenju i volji.
Mislimo li na ovaj ili onaj način
Nemoguće je utvrditi, jer smo još uvek u potrazi za razumevanjem
Kao kada me pitaš
Šta mi se dopada
Šta mrzim
Kako volim da me dodiruju
Da li bi jednog dana mogao sa mnom da imaš fotografiju
Ili
Kao kada te pitam
Gde se sada nalaziš
Kako si
Da li mogu opet da pričam sa sinom tvoje sestre
Da li me želiš više od uobičajenog
I
Ne znamo razmere posledica,
Ne znamo značenja,
Prirodu odnosa,
Ali povezanost je tu
Čak i kada duži period ne razmenimo ni reč.
Kada god osetim kako si mi blizu
Imam utisak
Kako i ti,
Tamo nekud,
Osećaš da sam blizu
I
Kao da se budimo zbunjeni i rasejani
Ne znajući da li je san ili java,
Da li smo bili sinoć jedno kraj drugog ili fantaziramo,
Što bi probudilo razočaranost i usamljenost.
Nakon razgovora sa tobom
Ništa se više ne čini zabrinjavajućim,
Ništa me ne brine jer me umiruješ,
Gde god da pođem
Ti ideš sa mnom,
A tamo nekud,
I ja sa tobom,
U strukturi smo gradova
U vazduhu
Na zadnjem sedištu taksija,
U društvu i u samoći
Nepodnošljivo lepo
Postojimo.
Kada god sam sebična,
Pomislim,
Kako si,
Tamo nekud,
Krajnje sebičan i ti,
Gledam lepe ljude i ne uvlačim ih u odnos jer imam odustvo želje,
Kao stvar odluke – navodim tebe,
Želim te i želim i na drugo ne reagujem,
A ti me posmatraš
I
U tom pogledu su zakopane godine ljubavi i žudnje,
U tom pogledu su sećanja,
Kao i potvrda da mogu uvek da te nazovem,
Jer,
Tamo nekud,
I ti okrećeš broj da nazoveš mene.
