Kompozitor i pjesnik iz Novog Sada, Goran Tadić, objavio je do sada pet zbirki pjesama.
Najviše pažnje privukla je posljednja zbirka “Kad pročitaš, spali”, objavljena 2016. godine. Nju čine pjesme napisane na razglednicama, dopisnicama i u formi pisama. Praktično se radi o skupini pisama obavijenih kanapom, a čitanjem dobijate utisak da se pjesnik obraća direktno vama.
Tokom života Tadić se bavio različitim poslovima, bio je stolar, bravar, tapetar, električar… Muzika je njegova druga ljubav, pa je komponovao melodije za pozorišne predstave, a 2006. godine objavi CD “Sitnice”. Posljednjih desetak godina zaposlen je u administraciji jedne privatne firme u Novom Sadu.
Trebaćeš mi u starosti
Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu.”
Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.
Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”,
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.
Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.
Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
“A rekao si da me ne možeš voleti jače”.
Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.
Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
“Strpi se, gori si od deteta”.
Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.
Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
“Nije ti valjda opet do toga?”,
a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”,
a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.
Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.
Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.
Goran Tadić
