U Srbiji po glavi stanovnika postoje 1,2 mobilna telefona, od čega, kako se procenjuje, čak 74 odsto dece i tijnedžera koristi mobilne uređaje. Posledice zračenja ovih aparata mogu biti nervoza, nesanica, gubljenje vitalnosti, smanjenje telesne aktivnosti, glavobolja… U Rusiji je objavljeno istraživanje koje ukazuje na to da deca koja koriste mobilne telefone imaju slabiju moć reprodukcije i učenja za 64 odsto.
Čulo se to na tribini Udruženja “Biogen” u Kruševcu. Iako je bez brzih komunikacija danas život nezamisliv, ovo udruženje, koje se bavi proučavanjem i detekcijom tzv. nejonizujućeg zračenja, kao i iznalaženjem načina za zaštitu građana od ovih pojava, istovremeno upozorava da tehnologija treba da služi a ne da gospodari.
Mobilna telefonija, međutim, nije jedini izvor rizika. Teško da ima uređaja čijim elektromagnetskim zračenjem potencijalno ne može da se ugrozi zdravlje, čak i ako se koristi na odgovoran način. Među izvorima nejonizujućeg zračenja su elektroinstalacije, potrošači poput frižidera, fenova, pegli, te kablovske-satelitske komunikacije, pojačivači signala po zgradama, risiveri, tjuneri, kablovske instalacije, TV i radijski emiteri, kao i telekomunikacijski uređaji, bazne stanice, bežični, odnosno “deka” telefoni i vaj-faj ruteri za prenos internetskog bežičnog signala.
“ANDROID” ŠTO DALjE OD UHA
ČAK četiri puta je veće zračenje putem mobilnih telefona u trenutku kada se javljamo na poziv, praktično odmah po uspostavljanju veze. Otuda je među najvažnijim savetima: prinošenje telefona uhu tek po uspostavljanju veze, ali i držanje telefona tri-četiri santimetra od uha, izbegavanje telefoniranja u prostorijama sa slabim signalom i u prevoznom sredstvu (mobilni telefon sve vreme “traži” prijem bazne stanice i pri uspostavljanju signala zračenje je opet najjače). Savetuju se kratki razgovori, nošenje uređaja u torbici, nikada blizu tela, a naročito ne u džepovima. Najmanje metar treba da bude udaljenost i mobilnog i punjača tokom noći i za vreme odmora.
U Kruševcu su registrovane ukupno 1.282 bazne stanice, a među njima je 415 aktivnih. Prema zvaničnim podacima RATEL, mobilni operateri na teritoriji grada trenutno koriste 163 bazne stanice, dok ostale pripadaju drugim službama.
– Raspolažemo podatkom da su krajem 2015. u Srbiji bile 10.472 bazne stanice, odnosno da ih je prvobitno bilo 14.300, pa ih je oko 4.000 uklonjeno bez obrazloženja. To ukazuje da u ovoj važnoj oblasti vlada nedisciplina, iako imamo dobar zakon o zaštiti građana od nejonizujućeg zračenja – uočio je Milan Rogulja, predsednik udruženja “Biogen”.
Rogulja podvlači da stanovništvo mora aktivnije da se uključi u javne rasprave koje se održavaju pre postavljanja baznih stanica, te da su, kao i stanari zgrade na čijem se krovu skalamerija nalazi, ugroženi i stanari okolnih stambenih objekata, posebno oni “na pravcu snopa prednjeg dela antene”. Nejonizujuće zračenje je u stalnom porastu, jer između ostalog i broj korisnika mobilne telefonije raste.
Među naučnicima još nije ujednačen stav o uticajima mobilnih telefona i zračenja drugih, sličnih aparata. SZO zasad propisuje da je nivo dozvoljenog elektromagnetskog zračenja dva vata po kilogramu. Rogulja navodi da je engleski naučnik Nil Čeri pred Evropskim parlamentom 2000. godine izneo tezu da će u narednim godinama elektromagnetno zračenje biti tumorski rizik broj jedan ukoliko naučna javnost i odgovorne institucije ne zauzmu jasan stav o ovome.
Novosti.rs
