Novi rad, na kom je radilo 43 naučnika iz različitih disciplina, pronašao je najjaču vezu do sada između crevnih mikroba, imuniteta domaćina, genetske ekspresije u nervnom sistemu i obrazaca ishrane, piše Science alert.
Nova analiza ne potvrđuje osnovne uzroke autizma, niti identifikuje specifične podtipove kao što su druga istraživanja pokušala, već otkriva generalizovaniji profil creva koji izgleda konzistentan među onima sa ASD.
Ako se ovaj ključni biomarker može razjasniti u daljim istraživanjima, jednog dana bi se mogao koristiti za dijagnostikovanje ASD-a i ispitivanje potencijalnih tretmana.
„Pre ovoga smo imali dim koji je ukazivao da je mikrobiom uključen u autizam, a sada imamo vatru“, kaže mikrobiolog Rob Najt sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
On dodaje da ovaj pristup mogu da primene na mnoga druga područja, od depresije, preko Parkinsonove bolesti do karcinoma, gde misle da mikrobiom ima ulogu, ali gde još ne znaju tačno koja mu je uloga.
Danas naučnici znaju da ljudi sa autizmom češće imaju gastrointestinalne probleme, kao što su zatvor, dijareja, nadimanje i povraćanje.
Štaviše, poslednjih godina istraživači su počeli da pronalaze veze između sastava mikroba koji naša creva nazivaju domom i neurorazvojnih poremećaja, kao što je ASD.
Ipak, ova veza nije uvek konzistentna, a neki stručnjaci tvrde da bakterije u crevima ne izazivaju nužno ASD. Moguće je da će deca sa autizmom češće ograničiti svoju ishranu zbog ‘izbirljivosti’ kada je u pitanju hrana, što zauzvrat utiče na vrste bakterija koje opstaju u digestivnom traktu.
Nova studija uključuje 10 postojećih skupova podataka o autizmu i mikrobiomu, plus 15 drugih skupova podataka koji se odnose na obrasce ishrane, metabolizam, profile imunoloških ćelija i profile ekspresije gena u ljudskom mozgu.
Autori analize kažu da njihovi nalazi podstiču „statističku moć i biološki uvid“ u osovinu creva i mozga iza ASD-a i pružaju „jače asocijacije između crevnih mikroba, imuniteta domaćina, ekspresije mozga i obrazaca ishrane nego što je ranije prijavljen“.
Osnovna veza između creva i mozga je sama po sebi relativno nova u nauci. Još 1992. istraživač je nazvao creva „zanemarenim ljudskim organom“, a trebalo je do 21. veka da se termin „ljudski mikrobiom“ pravilno strukturira.
Izvor: N1
