Kada bi trebalo da krenu ispočetka, Bosiljka i Đorđe Grubor iz Banjaluke ništa ne bi menjali. A zašto i bi kada već 70 godina žive u ljubavi i slozi. “Da” koje su rekli davne 1955. godine definitivno je bilo pečat za ljubav koja će trajati decenijama.
U toplini doma u Banjaluci ugostili su “Nezavisne novine” i sa njima podelili svoju priču, priču o ljubavi koja traje sedam decenija. Veliki jubilej proslavili su sa najdražima, a kako kažu, na proslavi je bilo lepo i veselo.
Početak ljubavi
Njihov ljubavni put krenuo je sredinom prošlog veka i od tada njime zajedno koračaju.
“Mi smo se zabavljali, ne baš puno, godinu dana. Tada je drugačije bilo, nije kao danas. Posle toga smo se uzeli 30. januara 1955. godine. To je davno bilo. Ja sam došla u njegovu familiju, tamo su bili i svekar i svekrva. Živeli smo zajedno 12 godina u slozi. Onda se to poštovalo. Meni je moja mama znala reći da pazim na priju, ‘nemoj da je uvrediš’. Posle sam rodila sina, zajedno smo živeli. Posle 12 godina smo se tek odvojili”, priča nam Bosiljka, koju Đorđe zove Bosa.
Pogledi na brak i ljubav
“Mnogo smo se međusobno poštovali i tada. Ja sam nju voleo kao ne znam šta. Toliko mi je lepa bila. Kada smo taj brak stvorili, bilo je izuzetno lepo i svečano napravljena svadba. Međusobne netrpeljivosti nije bilo, ali jeste međusobnog razumevanja. Svaki čovek u životu ima nekakvu vrstu svojih propusta. Uvek smo našli zajednički jezik da se to sve izgladi, prihvati, prizna, da nema problema”, priča nam Đorđe.
Putovanje kroz život i razdvojenost
Iz Drvara, gde su rođeni i na početku živeli, život ih vodi u Sarajevo, pa zatim u Beograd, a na kraju i u Banjaluku. Zbog posla su znali biti i razdvojeni, međutim, kako kaže Đorđe, takve situacije su ih zbližavale, jer bi se mnogo poželeli jedno drugog.
Zajednički život i porodica
“Ja sam održavala i vodila računa više o deci. On je radio uvek na takvim mestima gde je i putovao. Mogu vam reći da sam ja imala više obaveza, ali sam sve držala pod kontrolom. Znala sam parati listove, ako domaći zadatak nije dobar. Ali, hvala Bogu, sve je izašlo kako treba i srećni smo u deci. Posle kad smo počeli i unučad dobijati, onda našoj sreći nije bilo kraja. Sada praunučad. To je bogatstvo veliko”, kaže Bosiljka.
Sekretnost ljubavi kroz godine
“Ljubav je više postojala dok smo bili mlađi, ali i dan-danas nas ipak veže ta neka grana ljubavi. To nas i održava”, ističe Bosiljka.
Zdrav odnos prema braku i porodici
“Mi smo stvarno brak shvatili kao neku porodičnu, životnu stvar i istinu u kojoj moramo da živimo i treba da živimo da stvaramo porodicu. I to se kod nas i desilo. Imamo dvoje dece, petoro unučadi, sedmoro praunučadi. Mi u ovim godinama uvek sa tim unučadima i praunučadima. To nam je razonoda kad dođu. To je nešto što čovek samo poželjeti može”, kaže Đorđe.
Saveti mladima za brak
“Basa i Đoko imaju i savet za mlade, a kako ističu, mladi bi trebalo da ozbiljno ulaze u brak. ‘Sad nekako ti brakovi žive pre braka. Nažive se i kad se ožene, brzo pukne, odoše u božju mater, odmah dođe do razvoda.’ Da shvate ozbiljno, ali ja mislim da je ipak domaćica, žena, glavni stub braka.”
Snaga ljubavi u starijim godinama
“Mi u ovim godinama se prilično, bar ja tako mislim, snalazimo. Godine čine svoje i mi se moramo prilagođavati u našem životu tome svemu. Ja sam još uvek bez štapa. U 93. godini života idem svako drugo jutro do pijace. Nekada izađemo zajedno. Ja za sebe kažem da još uvek nekako trpim te godine, tolerišemo godine. Kada smo zajedno, tolerišemo zajedno”, kaže Đorđe, a Bosa dodaje da se međusobno pomažu i slažu.
Sećanje na mladalačke dane
Par se prisetio još nekih momenata iz mladalačkih dana, a jedna od priča jesu i igranke. “Bila sam najmlađa od sestara, pa uvek sa najstarijom sestrom odem i onda dođe po tebe, moli te za ples, plešeš, tako se to završi. Ona drugi put, za sedam dana je opet igranka, ako je opet taj isti, malo se približimo, pričamo… Drugačije je bilo tada”, priseća se Bosiljka.
I upravo tako, ni 70 godina posle ništa im nije teško, jer je ljubav njihova snaga.
