Da li ste nekada osetili onaj neprijatan osećaj kada neko previše pokušava da ostavi utisak? Kao da razgovor ne ide prirodno, već se stalno vraća na novac, luksuz i „uspeh“. Taj osećaj nelagode nije slučajan.
Psihologija objašnjava da naš mozak vrlo brzo registruje nesklad između onoga što neko govori i onoga što zaista živi.
Mnogi ljudi se ovom temom počinju baviti nakon sopstvene finansijske greške. Trudeći se da impresioniraju pogrešne ljude svojim „finansijskim znanjem”. I onda većina nauči jednu važnu lekciju – razlika između stvarnog bogatstva i glume vidi se mnogo jasnije nego što mnogi misle.
Zašto ljudi glume da su bogati?
Prema rečima dr Džesike Trejsi, profesorke psihologije sa Univerziteta Britanske Kolumbije, potreba da se izgleda bogatije nego što se jeste nema veze sa novcem, već sa identitetom i samopoštovanjem.
– Kada ljudi nisu sigurni u sopstvenu vrednost, oni češće posežu za vidljivim simbolima statusa kako bi nadomestili unutrašnji osećaj manjka vrednosti – objašnjava dr Trejsi i dodaje:
– Takvi pokušaji često deluju neubedljivo, naročito u očima onih koji imaju stvarnu finansijsku stabilnost.
Slično tvrdi i dr Tim Keser, profesor psihologije sa Univerziteta u Ročesteru i jedan od vodećih svetskih istraživača materijalizma.
– Ljudi koji su opsednuti izgledom bogatstva često su pod većim stresom i osećajem praznine. Za razliku od njih, oni kojisu zaista bogati ređe osećaju potrebu da to dokazuju drugima – ističe dr Keser.
Upravo zato postoje obrasci ponašanja koji vrlo brzo odaju da neko samo pokušava da izgleda bogato.
- Neprestano ubacuju priču o novcu u potpuno nevezane razgovore
Primetićete da neki ljudi mogu svaku temu da pretvore u finansijsko hvalisanje. Pričate o vremenu, a oni već pominju kako je „u njihovoj vikendici na moru uvek sunčano“. Spomenete dečji fudbal, a oni kreću sa pričom o privatnom treneru koji košta više nego nečija rata za stan.
Ljudi koji su zaista finansijski sigurni retko imaju potrebu za tim. Nemaju kome šta da dokazuju. Kada imate stabilnost, ne osećate potrebu da je stalno ističete. Kao što visoki ljudi ne moraju stalno da naglašavaju da mogu da dohvate gornju policu.
- Opsesivno pominju luksuzne brendove
„Ma ovo? Običan Burberry kaput.“
„Da li sam spomenuo Louis Vuitton torbu?“
„Čekaj da vidiš moj novi BMW…“
Ako vam ovo zvuči poznato, niste jedini. Ljudi koji se pretvaraju da su bogati koriste imena brendova kao trofeje. Trude se da znate tačno ko je dizajner njihovih naočara, čak i kada to niko nije pitao.
Za razliku od njih, ljudi sa zaista bogati često ni ne znaju brend odeće koju nose, jer im je važnija udobnost nego etiketa.
- Uvek imaju objašnjenje za sve ono što „nedostaje“
Zašto voze star auto? Novi je „trenutno u servisu“.
Zašto nikada ne prave okupljanja kod kuće? Kuća im je „u renoviranju“.
Zašto nema fotografija jahte? „Usidrena je u Monaku ove sezone“.
Ova stalna objašnjenja iscrpljuju i njih i okolinu. Psiholozi ovaj obrazac povezuju sa kognitivnom disonancom, odnosno psihičkim naporom da se održi lažna slika koja je u sukobu sa realnošću.
- Nejasni su kada pričaju o poslu i izvoru prihoda
„Bavim se investicijama.“
„Radim konsalting.“
„Imam više izvora prihoda.“
Ovakvi magloviti opisi često su alarm. Ljudi koji su zaista uspešni uglavnom jednostavno objašnjavaju čime se bave. Imaju privatnu firmu. Lekari su. Prodali su startap. Što je opis nejasniji, veća je verovatnoća da se nešto krije.
- Preteruju sa nepotrebnim pokazivanjem
Setite se osobe koja je insistirala da plati ceh u restoranu uz veliku predstavu, a kasnije ste saznali da jedva plaća kiriju.
Ovakva „velikodušnost“ često je znak prekomerne kompenzacije. Uprkos dugovima, takve osobe su sklone da plaćaju stvari koje ne mogu da priušte, samo da bi održali sliku uspeha.
- Kritikuju druge zbog načina na koji troše novac
„Nikad ne bih leteo ekonomskom klasom.“
„Zašto bi neko kupovao u diskontima?“
„Ne mogu da verujem da ljudi još koriste Android.“
Ovakvi komentari govore o nesigurnosti. Ljudi koji su zadovoljni svojim životom nemaju potrebu da ponižavaju tuđe izbore. Razumeju da svako troši u skladu sa svojim prioritetima i mogućnostima.
- Stalno pričaju o budućem bogatstvu
„Kad mi investicija prođe…“
„Kad biznis krene…“
„Kad stigne nasledstvo…“
Život u budućem vremenu često je znak problema u sadašnjosti. Istraživanja o materijalizmu pokazuju da ljudi koji stalno projektuju bogatstvo u budućnost često imaju nestabilnu finansijsku realnost danas.
Ljudi koji zaista imaju novac govore o onome što žive sada, a ne o onome što možda jednog dana dođe.
- Postaju defanzivni kada ih pitate za konkretne detalje
Ako pitate nešto preciznije o „nekretninama“ ili „uspešnom poslu“, često sledi nervoza, skretanje teme ili besmislena, komplikovana objašnjenja.
Pravo bogatstvo ne zahteva odbrambeni stav. Ako neko zaista ima tri stana za izdavanje, znaće gde su i verovatno će podeliti neku anegdotu. Bez ljutnje i izbegavanja.
- Mešaju dug sa bogatstvom
Lizing luksuznog automobila koji jedva mogu da plate. Kreditne kartice do maksimuma zbog garderobe. Zaduživanje za skupa putovanja.
Trošenje novca koji nemate nije isto što i imati novac. Pravo bogatstvo nije u onome što možete da finansirate, već u onome što možete da izgubite, a da vam život ne propadne.
