Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, nije samo simbol borbe za radnička prava, već nosi u sebi i mnogo dublju, stariju priču. Ovaj datum ima korene u prastarim paganskim običajima, koji su vekovima oblikovali način na koji ljudi dočekuju proleće, život i obnovu. Istoričarka Dijana Vasiljević za Ona.rs otkriva drevna značenja ovog praznika, od keltskih rituala, preko germanskih verovanja, do slovenskih tradicija koje i danas žive kroz običaje poput uranka i Đurđevdana.
Paganski koreni Prvog maja
Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, ima duboke korene u paganskim običajima, koji sežu u duboku prošlost, od antičke Grčke, preko rimskih i germanskih pa do slovenskih običaja. Posebno se ističe u keltskom festivalu Beltane, koji se i danas tradicionalno obeležava 1. maja, i Valpurgijskoj noći, koju je čak čuveni Gete opevao u svom neverovatnom „Faustu“.
Kako objašnjava naša sagovornica, ono što danas nazivamo prvomajskim urankom ima mnogo dublje i starije značenje:
“Ovo što mi zovemo Prvomajski uranak je u stvari jedan od najstarijih paganskih običaja koji je ostao u kontinuitetu da se slavi već preko 3-4 hiljade godina, za šta sa sigurnošću znamo. To je takozvana Valpurgijska noć koja se dešava u vreme između 4 i 5 ujutru, kada se po običaju svetovi spajaju i kada slobodno šetaju veštice i razna onozemaljska bića po poljima. U suštini, po tom verovanju, to je trenutak kada dan pobeđuje noć – i to je negde glavna karakteristika Valpurgijske noći.”
Grčke i keltske svetkovine proleća
Stari Grci su proslavljali Prvi maj u čast boginje Maje, po kojoj i ovaj mesec nosi naziv do danas, a svetkovine su bile posvećene preporodu i blagostanju. Po starim običajima, u ranu zoru se odlazilo u šumu, gde se, uz pesmu i igru, seklo majsko drvo, donosilo u selo i postavljalo na trgu ili centralnom delu mesta i kitilo raznim cvećem i ukrasima. U keltskim i germanskim običajima, majsko drvo je ukrašavano i trakama koje su se plele oko njega i oko kojih su se izvodili ritualni plesovi.
Beltane – početak svetle polovine godine
Beltane je bio jedan od četiri glavna keltska sezonska festivala, zajedno sa Samhainom, Imbolcom i Lughnasadhom, i označavao je početak leta. Za ovaj festival karakteristični su običaji paljenja velikih vatri na brdima, kroz koje su prolazili stanovnici tog kraja, zajedno sa stokom, jer se verovalo da vatra ima zaštitna svojstva – kako bi se zaštitili od bolesti i zlih duhova.
U nekim delovima Evrope, kroz ovu vatru su prolazili mladi parovi ili je preskakali, kako bi se očistili od zlih sila. Kuće, vrata i prozori su se ukrašavali žutim i belim cvećem, poput jagorčevine i gloga, koje je simbolizovalo vatru i sunčevu energiju, dok su se hrana i piće ostavljali kao ponude vilama kako bi se osigurala njihova naklonost i zaštita useva i stoke.
Valpurgijska noć – granica između svetova
Međutim, ono po čemu je ovaj praznik najpoznatiji jeste tzv. Valpurgijska noć, nazvana po hrišćanskoj svetiteljki Valpurgiji, zaštitnici od veštica i vradžbina, koja se dešava u noći između 30. aprila i 1. maja. Verovalo se da su u ovoj noći granice između svetova tanke, pa su duhovi i natprirodna bića mogli lakše komunicirati s ljudima.
Prema verovanjima, veštice su tada napuštale svoja skrovišta i okupljale se na visokim mestima, poput zloglasne planine Brocken u Nemačkoj. Tamo, među oblakom dima i iskrama, igrale su svoje sabate, prizivale sile prirode i slavile dolazak nove sezone. I dok je noć odmicala, verovalo se da se svet duhova i ljudi prepliće. Veštice, vile, duhovi predaka, pa čak i oni izgubljeni između svetova – svi su mogli da se kreću među živima.
Sagovornica dodatno osvetljava ovaj trenutak prelaza:
“Veštice slobodno šetaju, a u principu ono što kažu – kako dan pobeđuje noć – u stvari se dešava sa prvom jutarnjom rosom. Tada devojke odlaze na polja da se umiju i tim činom počinje jedno novo razdoblje u njihovom životu.”
Moć jutarnje rose
A kada bi zora napokon svanula, dolazilo je vreme najnežnijeg čuda: jutarnje rose. Stari narodi su verovali da će oni koji se umiju rosom skupljenom na Beltane ili Valpurgijsko jutro zadržati mladost, zdravlje i lepotu kroz celu godinu. Tako su žene i devojke, još u polusnu, izlazile u polja, prstima kupile biserne kapljice sa svežeg cveća i umivale lica, noseći sa sobom tiho obećanje proleća.
Poruka i Beltane festivala i Valpurgijske noći su iste – život pobeđuje smrt, a svetlost pobeđuje tamu.
Kako su nastale kobasice koje danas pečemo za 1. maj
Zanimljivo je da i ono što danas smatramo neizostavnim delom praznika – roštilj – ima duboke istorijske korene, koji sežu hiljadama godina unazad.
“Kada pričamo o kobasici, ona je jedno od najstarijih jela koje je čovek stvorio. Sa sigurnošću znamo da se prvi put pominje još u Staroj Mesopotamiji, u Akadu, i da već pre oko 4000 godina postoji recept za kobasicu koja se tada pravila.”
Sagovornica objašnjava i kako je ovaj običaj stigao na naše prostore:
“Kobasica kod nas počinje da se pravi na teritoriji Vojvodine, gde su je doneli stari Rimljani – pravili su je od čistog mesa, uz kombinaciju badema, bosiljka i drugih začina koje i danas koristimo. Sa druge strane, kasnije migracije nemačkog stanovništva donose način pripreme koji danas prepoznajemo – kobasice za kuvanje, za prženje, kao i sve one varijante koje danas povezujemo sa kulenom i savremenim proizvodima.”
Tako su se kroz vekove ukrštali običaji, verovanja i ukusi – pa današnji prvomajski roštilj nije samo druženje u prirodi, već i deo jednog mnogo starijeg kulturnog nasleđa.
Današnje obeležavanje Valpurgijske noći
Danas se Valpurgijska noć obeležava širom Evrope kroz različite običaje. U Nemačkoj ljudi se oblače u kostime veštica i demona, pale velike vatre i učestvuju u plesovima i festivalima. U Češkoj se spaljuju lutke koje predstavljaju veštice, dok se u Švedskoj okupljaju građani oko vatri i pevaju tradicionalne pesme.
Kod nas, Prvi maj je postao mesto tradicionalnog ranog okupljanja ljudi po šumama i parkovima – prvomajskog uranka – koji i dalje nosi snažne tragove ovih drevnih verovanja. Slovenski narodi će sličnu simboliku preneti i na Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, sa gotovo identičnim značenjem i običajima.
Sećanje na večiti krug života
I dok vatre plamte, a miris roštilja ispunjava izletišta, možda i danas, u toj noći kada se smenjuju tama i svetlost, svet još uvek pamti vreme kada su ljudi, duhovi i priroda živeli u istom ritmu – u večitom krugu života.
