Iako se svako od nas povremeno razboli ili “pokupi” virus u najnezgodnijem trenutku, postoje ljudi koji imaju utisak da nikada nisu potpuno zdravi. Hronični umor, učestale glavobolje, stalna malaksalost, simptomi nalik alergijama koje testovi ne potvrđuju ili česte “male prehlade” postaju deo njihove svakodnevice.
Ne umišljate – stvarno se osećate loše, a zdravi ste?
Kada se laboratorijski nalazi ponavljano pokažu urednim, mnogi počinju da sumnjaju da umišljaju svoje tegobe. Međutim, stručnjaci upozoravaju da osećaj stalne iscrpljenosti i narušenog zdravlja često ima konkretne uzroke, a oni nisu uvek povezani sa ozbiljnim bolestima. Neretko se kriju u navikama koje zanemarujemo godinama.
Ishrana koja ne daje telu ono što mu je potrebno
Izreka da smo ono što jedemo nije nastala slučajno. Organizam koji ne dobija dovoljno kvalitetnih hranljivih materija vremenom počinje da šalje upozoravajuće signale.
Česta iscrpljenost, pad koncentracije, učestale infekcije i sporiji oporavak mogu da budu posledica neuravnotežene ishrane. Prekomeran unos industrijski prerađene hrane, šećera i zasićenih masti povezan je ne samo sa lošijim imunitetom već i sa povećanim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. Stručnjaci preporučuju da svakodnevna ishrana uključuje:
- raznovrsno voće i povrće
- kvalitetne izvore proteina
- integralne žitarice
- ograničen unos soli, šećera i zasićenih masti
- dovoljne količine vitamina i minerala.
Potrebe organizma razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, pola i zdravstvenog stanja, ali osnovni principi zdrave ishrane važe za gotovo sve.
Nedostatak vitamina D često prolazi neprimećeno
Ako imate utisak da ste stalno prehlađeni ili iscrpljeni, jedan od razloga može da bude nizak nivo vitamina D. Ovaj vitamin igra važnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema, a njegov nedostatak povezuje se sa većom sklonošću ka infekcijama, umoru i opštom slabošću.
Vitamin D može da se unosi putem masne ribe, žumanca, pojedinih vrsta pečuraka, dodataka ishrani po preporuci lekara. Boravak na dnevnom svetlu od 10 do 15 minuta dnevno takođe doprinosi stvaranju ovog vitamina u organizmu. Međutim, potrebe za vitaminom D razlikuju se od osobe do osobe, zbog čega je važno konsultovati lekara pre uzimanja suplemenata.
Hronična dehidratacija može da liči na bolest
Mnogi ljudi ne povezuju glavobolje, malaksalost ili vrtoglavicu sa nedovoljnim unosom tečnosti. Voda učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu – od transporta hranljivih materija do regulacije telesne temperature. Čak i blaga dehidratacija može da dovede do simptoma kao što su umor, glavobolja, zatvor, vrtoglavica, problemi sa koncentracijom, osećaj slabosti.
Ozbiljnija dehidratacija može da izazove intenzivnu žeđ, upale oči i izražene podočnjake,
ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, konfuziju, izraženu letargiju.
Jedan od najjednostavnijih pokazatelja dobre hidratacije jeste svetložuta boja urina.
Hronični nedostatak sna slabi organizam
Ako spavate manje nego što je vašem organizmu potrebno, veća je verovatnoća da ćete se češće razboljevati. Tokom sna organizam proizvodi citokine, proteine koji učestvuju u odbrani od infekcija i kontroli upalnih procesa. Kada je san nedovoljan ili lošeg kvaliteta, prirodni odbrambeni mehanizmi postaju manje efikasni.
Dugotrajan nedostatak sna povezan je sa povećanim rizikom od gojaznosti, bolesti srca, kardiovaskularnih poremećaja, dijabetesa, oslabljenog imuniteta. Većini odraslih osoba potrebno je između sedam i osam sati sna svake noći, dok adolescentima i deci treba znatno više.
Loša higijena ruku povećava rizik od infekcija
Naše ruke tokom dana dolaze u kontakt sa ogromnim brojem mikroorganizama. Dodirivanje lica, hrane ili predmeta bez prethodnog pranja ruku može da poveća rizik od infekcija. Redovno pranje ruku sapunom i vodom tokom najmanje 20 sekundi predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite od zaraznih bolesti.
Posebno je važno prati ruke pre pripreme i konzumiranja hrane, nakon korišćenja toaleta, posle kijanja ili kašljanja, nakon kontakta sa bolesnim osobama, posle kontakta sa kućnim ljubimcima, nakon rukovanja otpadom.
Zdravlje usta utiče na zdravlje celog organizma
Malo ljudi razmišlja o tome da problemi sa desnima i zubima mogu da budu povezani sa opštim zdravstvenim stanjem. Usna duplja predstavlja ulazna vrata za brojne mikroorganizme. Kada se štetne bakterije nekontrolisano razmnožavaju, mogu da doprinesu nastanku upala koje utiču i na druge organe.
Istraživanja ukazuju na to da loše oralno zdravlje može da bude povezano sa bolestima srca, infekcijama srčanih zalistaka, komplikacijama u trudnoći, povećanim rizikom od sistemskih upala. Redovne kontrole kod stomatologa i uklanjanje zubnog kamenca predstavljaju važan deo prevencije.
Kada imuni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo
Kod nekih ljudi učestalo razboljevanje može da bude posledica poremećaja imunološkog sistema. Imunski sistem ima zadatak da organizam štiti od bakterija, virusa, gljivica, toksina,malignih ćelija, alergena. Ako odbrambeni sistem ne funkcioniše dovoljno efikasno, organizam postaje podložniji infekcijama i sporije se oporavlja.
Uzroci poremećaja imunskog sistema mogu da budu nasledni, ali i povezani sa neuhranjenošću, nedostatkom određenih vitamina ili procesom starenja.
Imate simptome alergije, ali testovi su negativni?
Svrab očiju, kijanje, zapušen nos i osećaj golicanja u grlu ne moraju uvek da znače da imate alergiju. Kod mnogih ljudi postoji stanje poznato kao nealergijski rinitis. Simptomi su gotovo identični klasičnim alergijama, ali alergološki testovi ostaju negativni. Okidači mogu da budu:
- jaki mirisi
- promene vremenskih uslova
- suv vazduh
- određena hrana
- stres
- zagađenje.
Kod ovog poremećaja dolazi do širenja krvnih sudova i upale sluznice nosa, što izaziva simptome slične alergijskoj reakciji. Lečenje zavisi od uzroka, a terapiju treba sprovoditi isključivo po preporuci lekara.
Hronični stres može da vas razboli
Stres sam po sebi nije neprijatelj organizma. Naprotiv, kratkotrajni stres predstavlja prirodan adaptivni mehanizam. Problem nastaje kada stres postane svakodnevno stanje. Hronična izloženost stresu može da oslabi imunološki sistem, poremeti san, poveća rizik od anksioznosti i doprinese razvoju brojnih zdravstvenih problema.
Stručnjaci preporučuju da se svakodnevno pronađe vreme za aktivnosti koje smanjuju nivo stresa, kao što su:
- pravljenje kratkih pauza tokom rada
- ograničavanje korišćenja mobilnih telefona
- slušanje muzike
- fizička aktivnost
- tehnike opuštanja
- meditacija
- boravak u prirodi.
Način opuštanja razlikuje se od osobe do osobe, ali je važno pronaći aktivnost koja vam zaista prija.
Kada treba potražiti pomoć?
Ako se mesecima ili godinama osećate kao da ste stalno “roviti”, a ne uspevate da pronađete objašnjenje za svoje tegobe, važno je da ne ignorišete simptome.
Ponekad se iza hroničnog umora, učestalih infekcija ili stalnog osećaja slabosti kriju medicinski problemi koji zahtevaju dodatna ispitivanja. Međutim, u velikom broju slučajeva uzrok mogu da budu i svakodnevne navike koje deluju bezazleno, ali dugoročno značajno utiču na zdravlje.
Zato, ako vam se čini da ste stalno bolesni, a nalazi ne pokazuju ozbiljan problem, možda je vreme da pažljivije pogledate svoje navike, jer odgovor ponekad leži upravo tamo gde ga najmanje očekujete.
