Deca sa lošim navikama spavanja izložena su znatno većem riziku od razvoja depresije u tinejdžerskom uzrastu, pokazala je nova opsežna studija Univerziteta u Birmingemu.
Poboljšanje rutina spavanja u detinjstvu može značajno doprineti smanjenju dugoročnih rizika po mentalno zdravlje bez potrebe za medicinskom intervencijom, poručuju stručnjaci, a najnovija istraživanja otkrivaju i biološke procese koji stoje iza te povezanosti.
Deca sa lošim navikama spavanja izložena su znatno većem riziku od razvoja depresije u tinejdžerskom uzrastu, pokazala je nova opsežna studija Univerziteta u Birmingemu. Istraživanje naglašava važnost uspostavljanja zdravih rutina od najranijeg uzrasta kao ključnog alata za prevenciju kasnijih mentalnih poteškoća, piše People.
Dugoročne posledice lošeg sna
Akademski tim analizirao je podatke više od 15.000 dece, prikupljene u okviru studije „Deca devedesetih“. Naučnici su pratili trajanje sna učesnika u različitim fazama odrastanja: kao beba sa šest, 18 i 30 meseci, a zatim i tokom detinjstva u uzrastu od tri do pet, pet do šest i šest do osam godina, prenosi Net.hr.
Isti učesnici kasnije su, u uzrastu od 12,5 do 22 godine, popunjavali upitnike o simptomima depresije. Rezultati su pokazali jasnu povezanost. Tim je utvrdio da su deca koja su u periodu od šestog meseca do sedme godine života imala uporno kraće obrasce spavanja imala dvostruko veću verovatnoću da prijave visoke nivoe depresije između 13. i 22. godine. Ovo je prva studija koja je pokazala štetan uticaj hronično kraćeg noćnog sna od najranijeg uzrasta na teže i trajnije oblike depresivnih simptoma u adolescenciji i ranoj odrasloj dobi.
„Otkrili smo da je mali broj dece koja su trajno kraće spavala tokom detinjstva imao povećan rizik od razvoja depresije tokom adolescencije. Udvostručenje verovatnoće može zvučati mnogo, ali videli smo da su trajni problemi sa spavanjem pogađali samo mali broj dece koja su učestvovala u istraživanju i da je i dalje samo mali procenat te dece kasnije iskusio trajne simptome depresije“, izjavila je dr Isabel Morales-Munjoz, glavna autorka studije.
Upalni procesi kao mogući okidač
Istraživački tim proučavao je i ulogu koju upalni procesi u organizmu mogu imati u povezivanju lošeg sna sa kasnijom depresijom. Otkrili su da jedan upalni marker, poznat kao interleukin-6 (IL-6), „može imati određenu ulogu“, dok drugi marker (CRP), koji ukazuje na nagomilavanje hronične upale, nije pokazao povezanost.
„Nalazi pokazuju da hronično loš san može doprineti dugoročnim poteškoćama sa mentalnim zdravljem putem bioloških puteva, uključujući upalu. Međutim, poboljšanja u ponašanju vezanom za spavanje i večernjim rutinama mogu prekinuti ovaj efekat“, objasnila je dr Rebeka Ejmos, koautorka studije.
Ovi nalazi dolaze u vreme kada stručnjaci upozoravaju na sve veću učestalost nedostatka sna među mladima. Istraživanja pokazuju da čak tri od četiri tinejdžera ne spavaju preporučenih osam do deset sati, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. Biološki gledano, tokom puberteta dolazi do pomeranja unutrašnjeg telesnog sata, zbog čega tinejdžeri prirodno postaju „noćne ptice“. Taj ritam često je u sukobu sa školskim obavezama koje zahtevaju rano ustajanje, što rezultira ciklusom umora i stresa.
Prevencija jednostavnija od lečenja
Ključna poruka studije jeste da je san „faktor koji može da se menja“. To znači da je moguće uticati na kvalitet i trajanje sna i time direktno smanjiti navedeni rizik. Dr Morales-Munjoz naglašava da je poboljšanje sna nešto što se može postići bez medicinskih intervencija.
„Napori usmereni na rešavanje trajnog nedostatka sna tokom detinjstva imaće niz prednosti, uključujući i smanjenje potencijalnih rizika po mentalno zdravlje“, dodala je.
Roditeljima se savetuje podsticanje ranijeg i doslednog vremena odlaska na spavanje, smanjenje vremena provedenog pred ekranima pre spavanja, obezbeđivanje dovoljne fizičke aktivnosti tokom dana, kao i stvaranje mirnog i prijatnog okruženja za spavanje.
„Znam da te prilagodbe ponekad nisu lake, ali su često lakše od lečenja emocionalnih simptoma“, zaključila je dr Morales-Munjoz.
