Valentina Bakti: Ko zna zašto je to dobro
ja ne znam
-Autizam.
-Kako, izvini? Nisam te čuo/la.
-Nisam te razumeo/la.
Umetnost je u današnje vreme dostupna svima, i sve predrasude oko nje i njene konzumacije treba da nestanu. Korak po korak, idemo u tom smeru.
– Jednom ću te ljubiti na terasi apartmana koji gleda na more.
– Polako, ima vremena.
– Hajde da uzmemo neki dobar auto i odemo.
“Idite u sobu, igrajte se! Zašto uvek morate da se posvađate?! Vi ste sestre, treba da se volite!”
– Šta si ti, neki ženski Balašević? Večito tebi neka kosmična nepravda? – bocnula ju je cimerka. – Bolje ti je da učiš za ispit nego što piskaraš to tvoje.
– Je l’ deca to doručkuju u parku? – pitala me je jedna poznanica, a ja sam s najširim osmehom, nimalo zbunjena odgovorila: Uh, tu im je najslađe!
Tad nije postojao Internet, niko nije imao Fejsbuk, a jedan brucoš je sa deset citata u rukavu muvao gimnazijalke kao Crnjanski i raskidao kao Elvis Prisli
– Dobro jutro, Nado, mogu li da dobijem jednu poštansku markicu?
Majka bi je pogledala s vremena na vreme onako pomalo tužno, ali sve bi na kraju stalo u jednu malu, stidljivu rečenicu: a dobro, bar imaš posao. Život je takav.
