Nisam od onih djevojčica koje su mami pričale svoje tajne i kojima je mama u nedelju ujutru pekla njihove najdraže kolačiće.
„Ne znam šta ste uradili mojoj majci i kako, ali hvala vam od srca.“
Danas je 22. Studeni/novembar 2021. godine.
Odavno smo u 21. Stoljeću.
Bile smo jedine u restoranu, stigle smo taman prije gužve za ručak.
Majka jedne djevojčice s Downovim sindromom podijelila je priču koju je doživjela na dječjem igralištu i dirnula mnoge.
Tu sam na gradskom bazenu, pijem kafu, ležim kupam se i pišem Loli, srećni trenutci zar ne?
Prije nekoliko dana listam časopis o uređenju kuća i stanova te pročitah članak o jednom fudbaleru, vlasniku vile sa 50 spavaćih soba…
Znam, nije on jedini…
Istina je da sam ja majka već nekih 18. godina.
U maternici, ili van nje, čim se novi život stvori, mi postajemo majke.
– Sine Milice, da upoznaš tetu…
Nosim lice svoje mame odnedavno, ako mogu tako da kažem, od tridesetih.
