Danas moja kći ovim svijetom hoda užasnuta.
Boji se petogodišnjeg sina, poslodavca, popa, učiteljice, muža, slučajnih prolaznika, teve inkasatora, ovrhe, bolesti.
Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim.
BRIDGETTE Anne je mama domaćica koja je nedavno na svom Facebook profilu iskreno progovorila o tome kako izgleda njena svakodnevica.
Pred vama su kratka iskustva ljudi koji su došli u kontakt ili provodili vreme u domovima za napuštenu decu i siročad.
Ok, kod mene stanje je ovakvo. Mama me ima skoro 6 meseci. …
Prvih nekoliko meseci bilo je sjajno – plakao bih, ona bi me podigla i nahranila, u bilo koje doba, i danju i noću.
Treba mi da čujem kako je neka mama strpljivije, bolje, originalnije prevazišla izazove. Želim da od nje učim.
Tebi koja si me devet meseci nosila ispod srca. Tebi koja si me rodila i sama mi dala ime, da ga ni po kome ne nosim i da mi ga svi ne biraju, da budem svoja.
Učiteljica bi je s vremena na vreme pogledala, ali je ona sklanjala pogled. Nije mogla da objašnjava. A šta i da kaže?! Moja mama je bolesna i možda nikad ne ozdravi?
Pismo jedne mame.
Mislila sam da ću kao zaposlena mama nekako biti pošteđena barem dela tereta majčinstva i vođenja domaćinstva. Ali sam otkrila da je zapravo potpuno obrnuto…
