Otišla je jedna mlada žena.
Svojevoljno.
Imala je svoje razloge, ili nije.
Možda će jednom rub školjke tvog uha
poljubiti moji stihovi od kašmira i trnja,
moja duša od magnolija, inja, Moskve
i segmenata straha od zmija i rata.
Usnula sam te nedavno i otad nemam mira.
U snu si bila živahno živa, toliko živa da si me probudila, posjela na rub kreveta i tjerala da te smjestim u san ili javu.
Nisam uspjela.
Poželela sam te, posle mnogo vremena.
Poželela sam da nestanu svi ti ljudi.
Znaš, ispratili smo još jednu Novu godinu i još jedan Božić.
Šta ako me tog jutra poželiš
tu sa desne strane
dok se odmaraš
u tuđoj kosi
i pitaš se
zašto si me pustio
na kraju leta.
Naši su se putevi razišli
Davno pre nas
To što su se na trenutak ukrstili
To je bila neslana šala prirode.
Tog dana sam nezainteresirano listala facebook, ne sluteći da ću pola sata kasnije skupljati ostatke svog srca.
Veliki sat u predvorju pokazao je pet kada je mahnula starom portiru i izašla iz zgrade.
Napolju su je dočekali oblaci. Sivi, teški, vodonosni.
Kiša je pretila da se svakog trenutka izlije na grad.
Ponekad se upletem u svoje obaveze pa zaboravim koliko mi nedostaješ. Ponekad toliko dobro glumim kako sam snažna i gruba pa zaboravim kako su nekad boljeli dani bez tebe. Ponekad se ubijedim da sam se pomirila da je tako moralo…
