Imam jedan vic za tebe, svidio bi ti se.
Ide ovako…
Pošalje mama dijete u kuhinju da iz frižidera donese dvije pive. Dijete ode i kaže „Samo je jedna mama.“
Čujemo se između dva i četiri posle ponoći
Skoro svake večeri,
Odstupamo od tog pravila
Kada postane intenzivno
Previše blisko
Kada se umešaju osećaji.
Možda ću nekada, nekada
davno,
Kada sjeda me kosa prekrije
stvarno,
Možda ću nekada u tihoj noći,
Čuti tvoj šapat i vidjeti oči.
Prvo, prihvatite da ih još niste pustili.
Ne dozvolite sebi da vjerujete pričama koje govorite svojim prijateljima, ili svojim praznim obećanjima sebi da više nisu bitni.
Moj otac ne vidi ratove na televiziji
Ratove u meni
Jedan je ponio na onaj svijet
Jedan rat između nas
Nepodnošljiva rupa i praznina
kao nasilno iščupana suština iz mog stomaka,
podsećaju me da nisi tu.
Neću se ljutiti sigurno što su
tvoje ruke isprepletene
u čvor njenih dugih prstiju
Na vrelom asfaltu
u ljetnoj noći,
slucajno ugledah
crne ti oči!
Ljubav je tvoja ogromna bila
k’o proljećna pjesma jutarnje rose
mirna i tiha, a ogromnih krila
snažna k’o kiša što oblaci nose.
Vidi
kosa ti je porasla
kažu
lepa si
ali neke nevidljive rane
su još uvek otvorene
nisu zarasle
i ne znam da li će ikad.
