Tijana M.: Paralelna dezintegracija

Dezintegracija sreće kao ličnosti
rastavlja me na subatomske čestice.
Zavaravam dan na autopilotu.
Poricanje stvarnosti je jedini način.
Nadam se, po zakonu verovatnoće
mora da postoje paralelni svetovi
u kojima smo zajedno, svoji i srećni.
Pronadjeni u smislu za koji smo stvoreni.
Možda je to jedino objašnjenje
zašto kosmos još uvek nije implodirao.
Jer ovaj polozaj u kome ti i ja ne stojimo zajedno
je kao kršenje osnovnih zakona fizike
koje niko neće preživeti.
Kao veliki prasak unazad.
Ako postojiš negde sa mnom
gde me nisi otvorio prelom duše,
zagrli me da znam
da sam slučajno zapala u jednoj od realnosti
u kojoj se desila neka fabrička greška.
Da zasigurno nije do nas,
jer nas ti nikada ne bi ostavio
i pustio
da se dezintegrišemo u besmislu.