Uspela sam! Zavila sam svih 50 sarmi, još ruska, supa i meso, neka torta i koji kolač i „Voila“ -novogodišnje slavlje može da počne i u mojoj porodici. Spremajući sve ovo nameravam da „guc, guc“ ispijem i 2 flaše Suvinjona što čuvam za specijalne prilike. Ovo poslednje ne garantuje samo da će moje kulinarske (ne)sposobnosti da dođu do maksimalnog izražaja već i da neću svu ovu ’ranu u jednom trenutku da zafljačim kroz prozor i kažem ukućanima: „Juhu, ode mama na citybreak, snađite se sami“.
Jer šta je doček bez krkanluka. I bez paketića. I to sam obavila, za od svih koji se godinama tradicionalno ne sete da imam dete u kući. Znači sve pokriveno, da se u miru i punog trbuha isprati stara i dočeka Nova godina.
Samo ima jedna stvar, meni je ova 2016. bila baš super i ne bih da ide. Kapiram da je ovo sad na papir stavljeno najveće svetogrđe moguće, ali eto, meni je bila fenomenalna. Putovala sam tamo gde ranije nisam, tamo gde sam davno praktično živela, bili smo zdravi, moje pisanje je izašlo iz mraka, štampana mi priča u pravoj knjizi i sad sam „slavna“ (što bi rekla jedna moja drugarica) među svih svojih 294 facebook prijatelja, dobila sam i dugo očekivano unapređenje na poslu. A da, mal’ ne zaboravih najvažnije, posle skoro decenije, izgleda da sam se ponovo zaljubila. Ehej, pa 2016-ta je najbolji emotivni rolokoster koji nisam mogla ni da sanjam.
Globalno…hm, pa to ste već sve pročitali u novinama.
Šta je tu je, moramo u Novu godinu ući , je l’, u veselom tonu, punom radosti i novogodišnjih želja, lažnih obećanja i rezolucija.
Ja neću da ne bih da se ovde lažemo i pričamo bajke, nego daj poželimo jedni drugima ono najpotrebnije:
- Da budemo bolji, u svemu, svi, prema svima i prema sebi
- Da nas ništa ne boli nikad više, a da ako već mora da boli prosto može poljupcem da se izleči
- Da se ljubimo više a lažemo manje
- Da su nam deca nasmejana, da budu što više napolju, da zavole da čitaju knjige
- Da bebe više spavaju noću
- Da imamo vreme za prijatelje, za predahe, za šetnju
- Da imamo vreme za sebe
- Da se grlimo jer zagrljaji leči
- Da izmislite novu ljubavnu reč sa nekim koga volite i da je šapućete jedno drugom, kad god biste se svađali
- Da izađemo iz kolektivne apatije i napravimo revoluciju – makar u svom ormanu
Sreće će nam trebati u narednih 365 dana, a bogami i nadalje. Zato hajde da želimo skupa dobre stvari za sve nas.
Neka ste mi živi, zdravi i veseli! Čitajte Lolu i u 2017. godini, jer eto vam sreće na pretek na jednom mestu.