Tvrdi i da u Nišu nije bilo takvih prijava, da nema fizičkog i verbalnog nasilja, ali da bi komunikacija između zaposlenih i pacijentkinja morala da bude bolja.
Advokatice su nedavno napravile izveštaj o akušerskom nasilju, kako bi pokazale da nije reč o pojedinačnom slučaju, već sistemskom problemu, a i niško porodilište našlo se u izveštaju kao jedno od 4 sa najviše takvih prijava.
O tome je za Južne vesti, u emisiji “15+15 minuta” govorio direktor GAK Dejan Mitić, koji tvrdi da zvaničnih prijava u njegovom dvogodišnjem rukovođenju klinikom nije bilo.
Naravno da niko ne sme da povredi fizički integritet nikoga, a taman posla nekoga ko je u tako osetljivom stanju, kao trudnica koja treba da se porodi i doživi nešto najlepše na svetu. Čak ni u toj komunikaciji ne sme da bude ružnih reči i da se neko oseća neprijatno zbog nečeg izrečenog, to je činjenica. Mogu da kažem za nišku kliniku da, evo dve godine od kad sam ja na čelu te klinike, mi nismo imali nijedan dopis ili neku primedbu u tom smislu koje je navedeno u ovom izveštaju advokatica – ističe Mitić.
Napominje da se nasilje, bilo ono fizičko ili verbalno, na klinici ne toleriše i ne može da se opravda.
Veliki deo toga što su nabrojale ne može da se podvede pod nasilje. Ako bi podveli sve to pod nasilje onda bi najbolje za ženu bilo da se porađa kući, pa šta bude. Što naravno nećemo, jer tako ugrožava i sebe i dete. Znači mi pokušavamo na bilo koji način da poboljšamo uslove za ženu – uverava Mitić.
Smatra i da su neke procedure, među njima i one koje su u izveštaju okarakterisane kao akušersko nasilje, medicinski opravdane, pa je objasnio i zašto je nekada neophodno nasilno bušenje vodenjaka, kada se porođaj stimuliše i zašto je bitna indukcija i epiziotomija, kao i kada se ženi naleže na stomak i koristi vakuum.
Vikanje, dranje, loš kontakt, to je apsolutno neprihvatljivo i to ne sme da se dešava, drugo je sam tretman i procedure koje porođaj zahteva – napominje.
Takođe tvrdi da se porođaj često ubrzava da bi se žene što manje mučile, a ne da bi lekari što pre završili posao.Komunikacija mora da bude bolja
Za njega verbalno nasilje nije kada žena dobije komentar “da se ne žali na bolove, jer je nije bolelo kada ga je pravila” ili da je uteha za hitan carski rez “da će muž da bude zadovoljan”, već misli da je to samo neprikladan način da se žena uteši.
Ipak, priznaje da komunikacija mora da bude bolja, posebno kada je reč o pravu žena na informisani pristanak, kada na primer pacijentkinja na prijemu dobije hrpu papira koje mora da potpiše, a da ni ne zna šta potpisuje.
Svaka žena ima pravo da traži i trebalo bi da dobije objašnjenje. Tu sigurno imamo jedan vakuum između toga što ona potpisuje i naših obaveštenja. Mogu da pravdam sve nas time što možda nemamo toliko vremena za svaku ženu koliko je njoj potrebno. Ali činjenica je da bi trebalo uvek da dobije bar neko objašnjenje, koliko god ono bilo kratko.
Šta je najbitnije zapravo u porodilištu – da sve što se radi, da se obavesti žena, jer ona se ne žali verovatno na to što su joj nasilno bušili vodenjak, nego možda što nisu rekli da to treba da se uradi – pojašnjava.
Kada je reč o bolnom i neprijatnom pregledu, na šta su se žene takođe žalile, direktor kaže da nam je neprijatno i kada idemo kod zubara, ali da je zato važno da lekari budu strpljivi, a žene edukovane i pripremljene za to šta ih sve čeka na porođaju.
Takođe imaju pravo na epiduralnu i spinalnu anesteziju, koja se rutinski radi i kaže da je ima dovoljno na klinici, ali da se dešava da je žene same odbijaju.
Očekuje i da bi uskoro ponovo moglo da bude dozvoljeno prisustvo oca na porođaju, koje je ukinuto zbog kovida.
Više o ovim temama pogledajte u emisiji “15+15 minuta”.
Preuzeto sa: juznevesti.com
