Dugo očekivana vest, susret sa osobom koja nam je nedostajala ili ostvarenje velikog sna mogu da nas potpuno razoružaju. Osmehujemo se, ali suze ne prestaju, iako odavno nismo bili toliko srećni.
Navikli smo da plač povezujemo sa tugom, povređenošću i gubitkom. Zato nas suze u najlepšim trenucima ponekad zbune. Umesto da se smejemo, govorimo i slavimo onako kako smo zamišljali, glas nam zadrhti, grlo se stegne, a oči se napune suzama.
Ipak, psihologija pokazuje da takva reakcija nije neobična niti znači da se iza radosti nužno krije potisnuta tuga.
Kada je sreća previše snažna
Psihološkinja Orijana Aragon i njene kolege sa Univerziteta Jejl proučavale su takozvano dimorfno izražavanje emocija. Reč je o situacijama u kojima veoma prijatno iskustvo izaziva reakciju koju obično povezujemo sa neprijatnim osećanjima, kao što je plač.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da suze pomažu organizmu da reguliše izuzetno snažnu emociju. Kada nas sreća potpuno preplavi, plač može da bude način na koji se telo postepeno vraća u emocionalnu ravnotežu.
Zato suze radosnice nisu znak slabosti niti dokaz da nešto nije u redu. One mogu jednostavno da pokažu koliko nam je određeni trenutak važan.
U sreći se krije i veliko olakšanje
Kada ostvarimo cilj za koji smo se dugo borili, ne reagujemo samo na konačan uspeh. U tom trenutku kao da se odjednom vraćaju svi pokušaji, sumnje, strahovi i neprospavane noći koje su mu prethodile.
Iza rečenice “Uspela sam” često se krije i misao: “Nisam bila sigurna da ću uspeti.”
Slično se događa kada posle dugog vremena zagrlimo nekoga ko nam je nedostajao. Radosti se pridružuje olakšanje, a telo reaguje pre nego što uspemo da pronađemo prave reči.
Bliskost nas posebno lako rasplače
Snažne suze mogu da izazovu i trenuci u kojima iznenada osetimo duboku povezanost sa drugim ljudima. To može biti nečiji nežan gest, iskreno radovanje našem uspehu ili prizor ljudi okupljenih oko iste emocije.
Istraživači takvu ganutost povezuju sa pojmom “kama muta”, emocijom koja nastaje kada se osećaj bliskosti i zajedništva naglo pojača. Mogu je pratiti suze, ježenje i toplina u grudima.
Ne reaguju svi isto. Neko skače od sreće, neko neprestano govori, dok neko zastane i zaplače. Nijedna reakcija nije dokaz veće ljubavi ili zahvalnosti.
Zato, kada vam sledeći put u lepom trenutku krenu suze, ne morate odmah da ih brišete niti da se izvinjavate. Nekada je sasvim dovoljno reći: “Plačem zato što mi je lepo.”
