Vjerujem da ste bezbroj puta čule kako ne treba trošiti vrijeme na budalu, ali zaista – ne treba!
Da li su apsolutno svi muškarci koje upoznajete loši? Moji jesu i dosadilo mi je.
Uvijek ista priča – izađem, upoznam nekog, izađemo nekoliko puta, naslušam se praznih priča i loših klišea i sve pada u vodu.
Trenutno sam u takvoj životnoj fazi da jednostavno nemam želju da izlazim. Pokušavaj, pokušavaj, pokušavaj – ne, ako treba da se desi, desiće se, ne mogu više da se maltretiram. Ne izlazi mi se, petkom uveče me nećete naći u klubu već sa picom u krilu dok gledam neku novu seriju ili film. Dosadilo mi je i trebam odmor. Sama. Ne usamljena, već samo sama.
Provela sam previše vremena tražeći i trudeći se, ali jednostavno nijedan od njh nije bio ono što mi treba. U jednu ruku sam im zahvalna, jer sam sa svakim novim dolazila do saznanja šta u stvari želim i mogu, a šta ne.
Na drugoj strani postoji i kajanje, jer sam na neke budale potrošila previše vremena misleći kako će se promijeniti, a znala sam da neće. Zato je sad vrijeme za samoću. Treba mi vrijeme da budem sama, bez igdje ikog, da vidim koliko i na šta se ljutim kad sam sama. Da vidim šta mi puni, a šta prazni baterije, ako to nije neki muškarac.
Trebam samoću da shvatim bez čega ne mogu.
Upoznala sam toliko loših muškaraca i bila u toliko loših odnosa da sa tri kilometra udaljenosti mogu da prepoznam one koji te nakon gužvanja postelje više nikad ne nazovu.
Prepoznam i one koji žive sa mamom i ne planiraju to da mijenjaju.
One koji te vole do neba, ali ne mogu da vole samo tebe.
Mogu ih prepoznati i samo takve viđam u posljednje vrijeme, zato mi i jeste dosadilo, zato i trebam samu sebe.
Izlasci i potraga za gospodinom Savršenim mogu da umore. I razočaraju. A ima i onih dana kada razočarenje ide jedno za drugim. Zato sam ovih dana sama. Odmaram.
Ne kažem da treba odustati od muškaraca, veza, ljubavi i braka. Ne, samo kažem da to ne treba biti jedini cilj u životu, jer što se više trudite naći savršenog to ćete manje sreće imati.
Jednostavno se prepustite životu i budite otvoreni za sve.
Vjerujte mi, nije ni samoća najgora stvar na svijetu.
A i kažu – kad se najmanje nadate desiće se. Evo me, sjedim kod kuće, jedem picu i ne nadam se. Stvarno.
