Radimo pet dana, uživamo u vikendu, a onda se spremamo za depresiju povratka na posao.
Ali, šta ako ne mora da bude tako?
Skraćenje radne nedelje na četiri dana značajno poboljšava blagostanje zaposlenih, pokazala je važna studija objavljena u časopisu Nature Human Behaviour.
Istraživači sa Bostonskog koledža u Sjedinjenim Državama (SAD) pratili su četiri ključna pokazatelja: sagorevanje na poslu, zadovoljstvo poslom, i fizičko i mentalno zdravlje u 141 kompaniji u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), Australiji, Kanadi, Irskoj, i na Novom Zelandu.
„Otkrili smo velika poboljšanja u pogledu blagostanja radnika”, kaže Ven Fan, glavna autorka studije za BBC.
„Kompanije su zabeležile rast produktivnosti i prihoda.
„Posle pilot-projekta, 90 odsto firmi koje su u njemu učestvovale odlučilo je da nastavi da primenjuje četvorodnevnu radnu nedelju”, objašnjava.
Ovi nalazi se podudaraju sa sve većim brojem istraživanja koja otkrivaju da je četvorodnevna radna nedelja povezana sa boljim zdravljem, ravnotežom između privatnog i poslovnog života i porastom ukupnog zadovoljstva životom.
Ova studija je sprovedena posle nedavnog istraživanja koje je pokazalo da dugo radno vreme može da promeni strukturu mozga.
Ako su zdravstvene koristi toliko očigledne, šta nas onda koči?
Kultura prekomernog rada
Kina je poznata po radnoj kulturi „996”, koja podrazumeva radno vreme od devet sati ujutro do devet uveče, šest dana u nedelji.
U Indiji, zaposleni u tehnološkim i finansijskim sektorima koji brzo rastu se često suočavaju sa neumoljivim pritiskom da rade dugo i u neobičajeno vreme da bi ispunili zahteve.
„U zemljama poput Kine, Indije, SAD-a, i UK-a, čast je provoditi mnogo sati na poslu”, kaže profesorka Ven.
Prekovremeni rad je u Japanu toliko uobičajen da čak postoji i reč za smrt usled prekomernog rada – karoshi.
„U Japanu, rad nije samo posao, to je skoro kao društveni ritual”, objašnjava Hiroši Ono, stručnjak za tržište rada i radnu kulturu u toj zemlji.
„Ljudi dolaze rano ujutru i ostaju do kasno, čak i kada nema stvarnog posla, samo da pokažu posvećenost.
„To je svojevrsna predstava. Kao u borilačkim veštinama, postoji pravilan način kako se nešto radi”.
On objašnjava da je ovakvo ponašanje podstaknuto zajedništvom u Japanu.
„Postoji snažna stigma prema onima koji se švercuju na poslu.
„Ako neko počne da uzima slobodne dane petkom, drugi će se pitati ‘koji je razlog što može da ne dođe na posao danas?'”.
Ono što mnogima deluje neverovatno jeste da se čak i zakonom propisane pogodnosti, kao što je porodiljsko odsustvo za očeve, u Japanu retko koriste.
„Muškarci mogu da uzmu i do godinu dana odsustva, ali vrlo malo njih to radi jer ne žele da opterete kolege”, kaže Ono.
Ipak, profesorka Ven Fan smatra da probni projekti poput njenog polako počinju da menjaju pogled na posao, čak i u sredinama u kojima postoji ukorenjena tradicija prekomernog rada.
Na Islandu danas skoro 90 odsto ljudi radi skraćeno radno vreme ili ima zakonsko pravo da skrati radnu nedelju.
Pilot-projekti su sprovedeni ili su u toku u više zemalja, među kojima su Južnoafrička Republika, Brazil, Francuska, Španija, Dominikanska Republika, i Bocvana.
Ranije ove godine, Tokio je počeo pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje za državne službenike.
Sličnu inicijativu za državne službe tokom leta je nedavno pokrenuo i Dubai.
Južna Koreja će od oktobra 2025. početi da testira radnu nedelju od 4,5 dana u 67 kompanija.
Neusklađen poslovni i privatni život
„Od pandemije korona virusa, sve više ljudi oseća da im posao i život nisu usklađeni.
„I taj trend ne može da se preokrene”, kaže Karen Lou, izvršna direktorka organizacije 4 Day Week Global.
Njena organizacija pomaže kompanijama širom sveta, od Brazila do Namibije i Nemačke, da ispitaju model četvorodnevne radne nedelje.
Jedan od najvećih uspeha njene organizacije je policijska uprava u gradu Goldenu, u američkoj saveznoj državi Koloradu, koja ima 250 zaposlenih.
Od uvođenja četvorodnevne radne nedelje, troškovi prekovremenog rada smanjeni su za skoro 80 odsto, a broj otkaza zaposlenih se prepolovio.
„Ako može da funkcioniše u policijskoj upravi, gde posao podrazumeva patroliranje, rad na terenu i reagovanje u hitnim i vanrednim situacijama, onda može da deluje svuda”, kaže Lou.
„Kada smo 2019. godine počeli prvi pilot-projekat, samo nekoliko kompanija je bilo zainteresovano.
„Sada ih ima na hiljade. Dokazi postoje, ali ono što nedostaje jeste razumevanje”.
Lou kaže da je česta zabluda da kraća radna nedelja znači i manju produktivnost.
U praksi se često događa suprotno, kaže ona.
Kompanija Majkrosoft u Japanu je 2019. godine ispitivala četvorodnevnu radnu nedelju i zabeležila 40 odsto veći prihod po zaposlenom u poređenju sa prethodnom godinom.
Ipak, kompanija je odlučila da ovu promenu ne uvede trajno.
Karen Lou kaže da je situacija u velikim kompanijama mnogo složenija, jer imaju više odeljenja i posluju u različitim zemljama i vremenskim zonama.
U studiji profesorke Ven, produktivnost je uglavnom ostala na istom nivou zato što su kompanije smanjile obim manje bithin aktivnosti i zadataka.
Umesto bespotrebnih sastanaka, dogovori su obavljani telefonom ili porukama.
Još jedna česta zabluda, dodaje Lou, je da zaposleni moraju da rade mnogo napornije da bi nadoknadili slobodan dan.
„Ključ nije u tome da se pet radnih dana sabije u četiri, već da se manje rasipa vreme.
„Pošto sada veštačka inteligencija automatizuje veliki broj zadataka, još lakše možemo da utvrdimo takve neučinkovite aktivnosti”, objašnjava ona.
Zdravstvena intervencija koja daje rezultate
Uvođenje četvorodnevne radne nedelje nije bila samo mala promena na radnom mestu, već spas, tvrdi Čarl Dejvids, direktor savetovališta na Univerzitetu u Stelenbošu u Kejptaunu, u Južnoafričkoj Republici.
Njegov tim pruža psihološku podršku više od 30.000 studenata i kaže da je pre uvođenja ove promene, osoblje bilo iscrpljeno.
„Stopa izostanaka sa posla je bila visoka.
„Ljudi su stalno javljali da su bolesni, ali ne zato što su lenji, već zato što su jedva preživljavali. Nisu više imali snage”, kaže on.
Južnoafrička Republika je jedna od zemalja koje beleže najveći nivo mentalnog stresa u svetu.
Čarlov tim od 56 zaposlenih bio je emotivno iscrpljen zbog stalnih razgovora o traumama i problemima, velikim brojem studenata koji su koristili njihove usluge i nedostatka resursa.
Odlučio je da probno uvede četvorodnevnu radnu nedelju, uprkos otporu višeg rukovodstva i skepticizmu sopstvenog tima.
„Mislili su da to nikada neće uspeti, ali jeste, i rezultati su bili izvanredni”, kaže on.
U godini pre sprovođenja pilot-projekta, tim je ukupno imao 51 dan bolovanja.
Tokom šest meseci četvorodnevne radne nedelje, taj broj je pao na samo četiri dana zdravstvenog odsustva.
Zaposleni su prijavili da su bolje spavali, imali više fizičkih aktivnosti i mogućnosti da se bave hobijima.
„Vikende su provodili sa porodicom, umesto da obavljaju zaostale kućne poslove”, kaže Čarl.
„Mislio sam da će većina njih taj slobodan dan iskoristiti da rade privatno i dodatno zarade, ali je samo jedan zaposleni to uradio”.
Čarl veruje da je poboljšano blagostanje zaposlenih dovelo i do boljeg obavljanja posla.
„Bili su usredsređeniji na posao i imali su više empatije, a to se neposredno odrazilo na kvalitet brige o studentima”, dodaje.
Nije univerzalno rešenje
Ipak, ovakvu promenu nije izvodljivo primeniti svuda.
„Veoma važni su struktura privrede zemlje i stepen njenog razvoja”, kaže profesorka Ven Fan.
„U Africi, mnogi rade u poljoprivredi, rudarskom ili neformalnom sektoru.
„Za takve slučajeve još se ne razmatra uvođenje fleksibilnog rada”, dodaje Karen Lou.
Teže je i drugačije organizovati niskokvalifikovane poslove i one koji se ručno obavljaju, a poslodavci u tim sektorima često nastoje da maksimizuju dobit, a ne da razmatraju promenu radnog vremena, kaže Lou.
Međutim ima izvesnih pomaka.
Studija profesorke Ven obuhvatila je i kompanije u građevinskoj industriji, proizvodnji i ugostiteljstvu, i neke od njih su prijavile pozitivne rezultate.
„Model može da funkcioniše u raznim sektorima, ali ne bih želela da ga predstavim kao rešenje za sve.
„To nije univerzalna formula”, kaže ona.
Promene pokreću mladi
Stručnjaci su saglasni da su mlađe generacije najveći pokretači ove promene.
Istraživanje sprovedeno širom sveta 2025. godine pokazalo je da je prvi put u istoriji ravnoteža između privatnog i poslovnog života bila najvažnija, i ispred zarade.
U Južnoj Koreji, mnogi mladi radnici kažu da bi pristali na manju platu u zamenu za kraću radnu nedelju.
„Vidimo sve veći otpor među mlađim generacijama
„Oni imaju suštinski drugačije shvatanje svrhe rada i onoga šta žele od života”, kaže profesorka Ven.
Pokreti, poput masovnih otkaza posle pandemije korona virusa (uglavnom u SAD-u), „tihog otkaza” (odbijanje zaposlenih da rade više od onoga što je strogo neophodno) i trenda u Kini poznatog kao tang ping (odbacivanje društvenog pritiska za prekomeran rad i nemanje velikih poslovnih ambicija) pokazuju da mladi radnici nalaze načine da iskažu nezadovoljstvo i odbace kulturu sagorevanja na poslu, ukazuje.
Ove promene bi vremenom mogle da preoblikuju radne norme.
Hiroši Ono već vidi određene promene u Japanu.
„Porodiljsko odsustvo sada koristi 30 odsto muškaraca u Japanu, a ranije je to bilo gotovo nezamislivo.
„To pokazuje da ljudi sve više prioritet daju sopstvenom blagostanju”, kaže on.
Karen Lou je saglasna.
„Prvi put, zaposleni zaista počinju da pružaju otpor i što su mlađi, to više zahtevaju promene”.
Ona veruje da se stvara zamajac.
„Pandemija korona virusa je poslužila kao prva prekretnica.
„Nadam se da će sledeća biti četvorodnevna radna nedelja”; zaključuje.
