Nekada – stub porodice, oslonac i inicijator, danas – lenj, pasivan i razmažen. Savremeni muškarac, senka svoje nekadašnje uloge. Lenj u emociji, lenj u akciji, lenj u svemu što je nekada činilo muškost. Ne želi vezu, za to je, kaže, potrebno previše ulaganja, a ono što je nekada bila osnova muško-ženskih odnosa, danas deluje kao nedostižan ideal.
Sve više žena se pita: šta se dogodilo sa “pravim muškarcima”? Zašto su nestali? I ne, ne mislimo samo na fizičku odsutnost, već na emocionalnu, mentalnu i socijalnu pasivnost koja postaje obrazac, a ne izuzetak.
Od junaka do posmatrača
Nekada je bio dovoljan osmeh i jednostavno: “Da li mogu da te počastim pićem?” Bio je to znak inicijative, želje i muške energije. Danas, u kafićima i barovima – tišina. Žene izlaze sređene, spremne za razgovor, otvorene za nove ljude. Ali ostaju same. Zašto?
Jednostavno je. Muškarci su postali posmatrači, ne akteri.
Ono što je nekada bila definicija muškosti – odgovornost, zaštitništvo, hrabrost da se napravi prvi korak, danas se doživljava kao teret. Moderni muškarac sve češće očekuje da žena bude ta koja zove, vodi, plaća i inicira. I to predstavlja kao “ravnopravnost za koju smo se borile”. Ali, budimo realni, to nije jednakost, već bekstvo od odgovornosti pod maskom “savremenih vrednosti”.
I nije to samo sociološki, već i biološki fenomen jer nivo testosterona kod muškaraca u svim starosnim grupama opada već decenijama. Studije pokazuju da su današnje generacije muškaraca biološki slabije, ne samo u fizičkom smislu, već i u pogledu energije, samopouzdanja i seksualne inicijative.
Nova realnost: Kombinacije
Savremeni muškarac ne želi vezu. Bar ne onu koja podrazumeva trud, odgovornost, i emocionalnu otvorenost.
Za to, kaže, nema snage. “Umoran je”, “još nije preboleo bivšu”, “nije mu vreme”. Zato bira lakše, površne odnose, bez obaveza, takozvane “kombinacije”.
Ali ni tu više nema inicijative. Čak i za seks, očekuje da žena organizuje, pokrene, uloži.
Dolazimo do apsurda: ni primarna biologija ne funkcioniše bez toga da žena povuče prvi potez.
Kako je došlo do ovoga
I dok žene traže pažnju i minimum inicijative, proglašavaju ih “zahtevnim” i “materijalistkinjama”. Ako žele vezu one “guše”. Ako očekuju cveće ili večeru one su “sponzoruše”.
Smešno zvuči, ali nekada je “sponzoruša” bila ona koja traži skupe automobile i luksuzne stanove. Danas je sponzoruša žena koja očekuje tanjir piletine i piće uz to. Od heroja do apsurda, put je bio kratak.
Gestovi pažnje poput otvaranja vrata, poziva da proveri da li si stigla kući, ili buketa bez povoda postali su retkost, jer sve ovo postaje preveliki teret za savremenog muškarca. Nešto što je nekada bilo normalno, danas se doživljava kao raritet. Ali ne bi trebalo da bude. Društvo u kojem su žene primorane da nose i mušku i žensku ulogu, nije društvo ravnoteže, već društvo u kojem je muška energija u kolapsu.
Umesto pažnje, distanca. Umesto inicijative, očekivanje da žena sve uradi. Umesto udvaranja, ogorčenost. Umesto veza, beskonačno tapkanje u mestu, bez namere. Muškarci danas ne dozvoljavaju ženama da budu žene.
Tišina koja sve govori
Osvrnite se. Pogledajte svoje slobodne drugarice. Kada ste poslednji put čuli da je neka upoznala muškarca koji zna šta hoće, koji se trudi, koji ne beži od emocija i odgovornosti?
To je suština današnjeg problema. Nisu žene te koje traže previše. Problem je u muškarcima koji više ne žele i ne mogu da ponude ništa.
Pasivni, razmaženi i nesigurni, povučeni u “žensku energiju”, pustili ženama da nose i njihov deo.
I dok žene postaju sve jače, oni nestaju u tišini sopstvene slabosti
